ORBUS Belgium TOP
Glas dijaspore
BALKAN AREA

OPEN PAGES FOR ALL PROBLEMS - BLACK ON WHITE ABOUT ALL OPPRESSION

BALKAN AREA
BALKAN AREA








prof. dr. Šaban Nurić



ACTUA HOME PAGE





 



S E R I J A L

JEDINSTVENI  EVROPSKI AKTI

EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI 6.dio)

Piše: prof. dr. Šaban Nurić



JEDINSTVENI  EVROPSKI AKTI

        Uprkos činjenici da Evropska zajednica djeluje više od dvadeset godina, očekivanja koja su postavljena pred nju do početka 80-ih godina XX vijeka nisu u potpunosti ispunjena. Horizontalnim širenjem zajednice na manje ekonomski razvijene države (Grčka, Portugal, Španija) nastali su novi problemi. Značajno oslanjanje ovih ekonomija na poljoprivrednu proizvodnju, značilo je da se znatan dio sredstava Evropske zajednice mora usmjeriti na pomoć poljoprivrednoj proizvodnji novoprimljenih država. To je, naprimjer, kod Irske izazvalo strah da će zbog novoprimljenih država dobivati manji dio novčanih sredstava. Zbog takvih i sličnih razloga koji su otežavali rad i ispunjenje misije Evropske zajednice, 1985. godine Evropski savjet, sastavljen od šefova država Evropske zajednice, donio je odluku o odlučnijim mjerama za nastanak vertikalne, ali i horizontalne integracije Zajednice. Rezultati su ubrzo uslijedili (1986.), potpisivanjem Jedinstvenih evropskih akata, koji su trebali da dograde postojeće ugovore Evropske zajednice. Postojalo je više uzroka za kreiranje novog ugovora o evropskim integracijama. Oni su se reflektovali u većem stepenu razvoja političke i ekonomske saradnje.

Prva inicijativa je objelodanjena 1981. godine od strane ministra spoljnih poslova Njemačke (Genčer) i Italije (Kolumbo). Inicijativa je nazvana Evropski akt. Akt je naglašavao potrebu povezivanja aktivnosti evropske političke saradnje i Evropske zajednice.

        Druga inicijativa, koja je došla iz Evropskog parlamenta, potekla je od Spinelija i predstavljena je prednacrtom Ugovora 14. septembra 1984. godine. Glavna karakteristika inicijative je uspostavljanje Evropske unije sa znatno većim ovlaštenjima od tadašnje zajednice. Na sastanku Evropskog savjeta u Fontenblou 1984. godine, donesena je odluka da se formira Komitet predstavnika šefova država ili vlada, koji će biti zaduženi da pripreme prijedloge za unapređenje funkcionisanja Evropske zajednice. Izvještaj je dostavljen Evropskom savjetu na sastanku održanom u Briselu marta 1985. godine, koji se zalagao za stvaranje unutrašnjeg tržišta. Stupanjem Žaka Delora na čelo Evropske komisije, ideja stvaranja unutrašnjeg tržišta je dobila još snažniju podršku. „U junu 1985. godine, Evropski savjet, na sastanku održanom u Milanu, daje podršku programu Evropske komisije za realizaciju unutrašnjeg tržišta (Bijela knjiga o unutrašnjem tržištu) i pokretanju procedure izmjene Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice.“[1] Odluka nije donesena jednoglasno, jer su protiv nje bile Velika Britanija, Danska i Grčka.

        Na konferenciji održanoj u Luksemburgu pripremana su dva zasebna nacrta ugovora, u skladu sa prijedlogom Evropskog savjeta, da bi se kasnije usvojila formula donošenja i jedinstvenog evropskog akta. Ministri država članica potpisali su Ugovor 28. februara 1986. godine. Ugovorom je:

1.  objelodanjena ideja spoljno-političke saradnje država članica, koja je do tada bila neformalna,
2.  pružena je pravna osnova za rad šefova država ili vlada država članica u okviru Evropskog savjeta, kada su u pitanju institucionalni odnosi,
3.  povećan je broj slučajeva za situacije kada Savjet odlučuje kvalifikovanom većinom,
4.  osnaženo je konsultovanje Evropskog parlamenta uvođenjem procedure kooperacije.
5.  formiran je Prvostepeni sud Zajednice, čiji je zadatak bio da rastereti Sud pravde,
6.  institucije su dobile nove nadležnosti u oblasti životne sredine, naučnih istraživanja i monetarne saradnje,
7.  uvedeno je načelo ekonomske i socijalne kohezije, u namjeri da se podstaknu akcije za smanjivanje razlika među regionima u Evropi.

        Jedinstveni evropski akti su precizirali vremensku distancu za realizaciju unutrašnjeg tržišta. Dat je rok, najkasnije do 31. decembra 1992. godine.



6. ŠTA JE EVROPSKA UNIJA (POJAM)

      Poslije Rimskog ugovora iz 1957. godine, Mastrihtski ugovor je najvažniji i najsveobuhvatniji ugovor kojeg su sklopile zemlje Evropske ekonomske zajednice. Ugovor je potpisan februara 1992. godine u Mastrihtu. Ugovor iz Mastrihta, na osnovu kojeg je osnovana Evropska unija, značajan je korak u kvalitativnom produbljivanju evropskih integracija. Ovaj ugovor reguliše tri važne oblasti:

1.  uslove i rokove za ekonomsku i monetarnu uniju (EMU),
2.  odbrambenu i spoljnu politiku,
3.  pitanja pravosuđa i unutrašnje politike.

   Druga spomenuta pitanja ovim ugovorom bila su vezana za oblasti prava građana da rade i žive u bilo kojoj članici Evropske unije, te da na putovanju u treće zemlje mogu dobiti diplomatsko-konzularne usluge bilo koje zemlje članice Evropske unije, kao i pravo na izbore. Kopenhagenškim ugovorom iz 1993. godine utvrđeni su ekonomski i politički uslovi prijema potencijalnih kandidata u Evropsku uniju. Ti uslovi su:

1.  funkcionalna tržišna privreda,
2.  demokratski politički sistem,
3.  primjena i sprovođenje acqis communautaire.

U Amsterdamu je u oktobru 1997. godine potpisan novi ugovor (po mjestu donošenja nazvan Amsterdamski ugovor). Ugovor je stupio na snagu 1. maja 1999. godine. Novine koje je ovaj ugovor donio sa sobom odnosile su se na pravosuđe i unutrašnje poslove, zaposlenost i socijalnu politiku, spoljnu politiku, otvorenost i dostupnost informacija, te na još neka manja pitanja.”[2]

Sljedeći bitan ugovor jeste Ugovor iz Nice, koji je potpisan februara 2001. godine. Cilj Ugovora je bio obezbjeđenje efikasnosti zajedničkih institucija. Ugovor iz Nice je precizirao uslove za proširenje Evropske unije. Drugim riječima, izvršena je raspodjela moći i uticaja u proširenoj Evropskoj uniji. Ovaj ugovor je bio, u suštini, samo nadopuna Amsterdamskog ugovora, koji je ostao nedovršen u pogledu veličine i sastava Evropske komisije, broja glasova u Savjetu ministara i drugih pitanja. Evropska unija je međuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih demokratskih država.[3] Unija je oformljena pod sadašnjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine.[4] Proces integracije evropske saradnje započeo je 1951. godine, uspostavljanjem Evropske zajednice za ugalj i čelik. Začetnici evropskog integracionog procesa bili su: Francuska, Njemačka, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg.[5] Političke aktivnosti Evropske unije ispoljavaju se u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike, do spoljnih poslova i odbrane. U zavisnosti od razvijenosti svake države posebno, organizacija Evropske unije razlikuje se u različitim oblastima. Evropsku uniju čine tri stuba:

1.  Prvi stub su Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju;
2.  Drugi stub je zajednička spoljna i bezbjednosna politika;
3.  Treći stub čine policijska i pravosudna saradnja.


8.1. Evropska unija, 9. maj 1950.

         Evropska unija je jedinstvena, nadnacionalna, ekonomska, politička, carinska, monetarna, i sve više odbrambeno — sigurnosna integracija država na geografskom evropskom prostoru. Ideja nekog oblika ujedinjenja evropskih država pojavljivala se i ranije, naročito na osnovama federalizma. Austrougarski grof Ričard Kalergi, nakon Prvog svjetskog rata zagovornik zajednice država na federalističkim osnovama, polazeći od iskustva Švajcarske i bivše Austro-Ugarske, objavio je knjigu „Panevropa“ 1923. godine. Kalergi se zalagao za stvaranje „Sjedinjenih Evropskih Država“ po ugledu na Sjedinjene Američke Države. On je organizovao 1926. godine kongres u Beču, na kome je iznio svoje ideje o ujedinjenju Evrope. Na zasjedanju Lige naroda u Ženevi 5. septembra 1929. godine, francuski ministar spoljnih poslova Aristid Brijan i njemački ministar Gustav Stresman predložili su stvaranje Evropske unije. Britanski premijer Vinston Čerčil podržavao je ujedinjenje Evrope i 1946. godine, u svom govoru na  Univerzitetu u Cirihu, naglasio značaj normalizacije odnosa Francuske i Njemačke. Nakon Drugog svjetskog rata pojavilo se nekoliko glavnih razloga za stvaranje Zajednice evropskih država:

a)  da se prevaziđe sukob između Njemačke i Francuske,
b) da se riješi bitan ekonomski problem korištenja uglja i čelika,
c)  da se omogući razvoj tržišta i krupnog kapitala u Evropi,
d) da se Evropa izgradi i obnovi nakon Drugog svjetskog  rata,
e)  radi razvoja demokratskog političkog sistema,
f) trajno obuzdavanje njemačkog ekspanzionizma kroz zajednicu država,
g)  sprečavanje širenja ruskog uticaja na Zapad.

Godine 1947. pokrenut je projekat obnove razorene Evrope, pod nazivom „Maršalov plan“. U ostvarivanju ovoga projekta stvorena je institucija koja je trebala da kontroliše i usmjerava primjenu Maršalovog plana. Tako je nastala organizacija za evropsku ekonomsku saradnju (OEEC), koja je nastavila svoje djelovanje kao forum za unapređivanje ekonomske saradnje i naročito trgovine među evropskim državama.

Nakon 1961. godine, ova organizacija promijenila je naziv u Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Takođe, već ranije osnovane institucije Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svjetska banka bile su zadužene za finansijsko-monetarnu obnovu porušenih zemalja. Belgija, Holandija i Luksemburg su 1. januara 1948. godine stvorile carinsku uniju u namjeri da njihov savez preraste u ekonomsku uniju. Ovaj savez nazivamo Beneluks. Velika Britanija, Francuska i Beneluks su u Briselu, 17. marta 1948. godine, potpisale odbrambeni ugovor koji je uključivao saradnju i u ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti. Stvorena je Zapadnoevropska unija na period od 5 godina (West European Union) i ona je bila preteča NATO-a. S obzirom na to da Savjet Evrope iz 1949. godine nije bio dovoljno čvrsta i adekvatna organizacija za postizanje navedenih ciljeva, nastao je proces formiranja nove evropske zajednice.


Referencije:

[1] Gordana Ilić — Gasmi, Pravo i institucije Evropske unije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2008., str. 37.
[2] Lopandić, D., 1999. Ugovor o Evropskoj uniji, Rim — Mastriht — Amsterdam, Međunarodna politika, Beograd, str. 3.
[3] Francuska, Njemačka, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Velika Britanija, Danska, Republika Irska, Grčka, Španija, Portugal, Finska, Austrija, Švedska, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija, Češka, Bugarska i Rumunija.
[4] Francuska, Njemačka, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Velika Britanija, Danska, Republika Irska, Grčka, Španija i Portugal.
[5] Vukadinović Radovan, Pravo Evropske unije, 2006., Banja Luka/Kragujevac, str. 26, 27, 28.

 



PUBLIKACIJE U DIJELOVIMA - EVROPSKA UNIJA
OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI:


4398
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (19.dio)
4392 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (18.dio)
4387
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (17.dio)
4385
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (16.dio)
4382 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (15.dio)
4380
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (14.dio)
4378
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (13.dio)
4374
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (12.dio)
4272
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (11.dio)
4369 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (10.dio)
4366
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (9. dio) 
4363
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (8.dio)
4360
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (7.dio)
4358 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (6.dio)
4356 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (5.dio)
4350 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI(4.dio)
4349
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (3.dio)
4346
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (
2. dio)
4344
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (
1.dio)



This Page is Published on December 18, 2016 in the Web Magazine „ORBUS Belgium“


Nazad na prethodnu stranicu Nazad na početak stranice Naprijed na sljedeću stranicu

OPEN PAGES FOR ALL PROBLEMS - BLACK ON WHITE ABOUT ALL OPPRESSION
OTVORENE STRANICE ZA SVE PROBLEME - CRNO PO BIJELOM O SVEMU ŠTO TIŠTI
 
Napomena: Tekstovi koji vulgarno vrijeđaju: neku vjeru, navode na rasnu diskriminaciju i slično, ne dolaze u obzir.
Vaše priloge šaljite u TEXT ili HTML formatu na email: info@orbus.be
Page Construction: 18.12.2016. - Last modified:19.02.2017.
BALKAN AREA


ACTUA HOME PAGE