ORBUS Belgium TOP
Glas dijaspore
BALKAN AREA

OPEN PAGES FOR ALL PROBLEMS - BLACK ON WHITE ABOUT ALL OPPRESSION

BALKAN AREA
BALKAN AREA












ACTUA HOME PAGE





 



S E R I J A L

EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (10.dio)

Piše: prof. dr. Šaban Nurić



9. KAKO DEFINISATI EVROPSKU UNIJU


        Svaki pokušaj definisanja Evropske unije vodi u opasnost da se iskaže autorska jednostranost, naučna, pravna pa i politička. Stoga je neophodan višeslojan pristup definiciji koja će, takođe, u završnici biti slojevita. Evropska unija je definisana kao:

1.    federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine;

2.    konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici;

3.    međunarodna organizacija u spoljnoj politici.

        Glavna oblast na kojoj počiva Evropska unija je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj valuti, zajedničkoj agrokulturnoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva.

Predsjednici i premijeri evropskih država 29. oktobra 2004. godine donijeli su prvi Ustav Evropske unije, koji je odbijen jer nije prošao ratifikaciju pojedinačno svake države potpisnice. Ovaj dokument ima za cilj da unaprijedi efikasnost funkcionisanja Evropske unije. Po svojoj definiciji, predstavlja akt međunarodnog prava i kao takav podliježe ratifikaciji od strane svake države članice.“[1] Kada pogledamo kartu svijeta, vidimo kontinente razdvojene državnim granicama. Putujući iz jedne u drugu državu, ili na drugi kontinent, primorani smo da na graničnim prelazima pokazujemo pasoš – putnu ispravu. Takvo putovanje nas asocira da smo u tranzitu, a naša psiha nas vodi u strah, strah od tuđe države, sve dok se ne vratimo u svoju državu, državu sa kojom se identifikujemo, i koju smatramo svojom državom. Straha, prethodno pomenutog, u Evropskoj uniji nema.

Građani Evropske unije ne pokazuju prilikom prelaska na drugu teritoriju putnu ispravu. Štaviše, mnogi i ne primijete da su prešli na teritoriju druge države. Evropska unija je rezultat rasprave o izgradnji trajnog mira u regiji. Nastala je kao posljedica straha od unutrašnjih i vanjskih prijetnji evropskoj sigurnosti. Evropska unija je međuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset osam evropskih demokratskih država. Unija je pod sadašnjim imenom oformljena Ugovorom o Evropskoj uniji (poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine. Proces integracione evropske saradnje započeo je 1951. godine uspostavljanjem Evropske zajednice za ugalj i čelik. Začetnici evropskog integracionog procesa bili su Francuska, Njemačka, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg. Političke aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje pojedinačno, organizacija Evropske unije se razlikuje u različitim oblastima.

U periodu od 1952. do 1958., šest osnivačkih zemalja evropskih zajednica bile su: Belgija, Zapadna Njemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Devetnaest (19) država se pridružilo Evropskoj zajednici u „talasima proširenja“, prikazanim u sljedećim fazama:

1.  Faza I – 1973. godine, Evropskoj uniji su se pridružile: Danska, Republika Irska i Velika Britanija.

2.  Faza II – 1981. godine, Evropskoj uniji se pridružila Grčka.

3.  Faza III – 1986. godine, Evropskoj uniji su se pridružile Španija i Portugal.

4.  Faza IV – 1995. godine, Evropskoj uniji su se pridružile: Austrija, Finska i Švedska.

5.  Faza V – 2004. godine, Evropskoj uniji su se pridružile: Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka.

6.  Faza VI – 2007. godine, Evropskoj uniji su se pridružile Bugarska i Rumunija.

7.  Faza VII – 2013. godine, Evropskoj uniji se pridružuje Hrvatska.

Članom 49. Ugovora o EU predviđeno je da bilo koja evropska država, koja poštuje vrijednosti koje su nabrojane u članu 2. i koja posvećeno radi na njihovom promovisanju, može da podnese kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. O kandidaturi se obavještavaju kako Evropski parlament, tako i nacionalni parlamenti. Država koja podnosi kandidaturu upućuje je Savjetu, koji o ovom pitanju odlučuje jednoglasno, i to nakon konsultacija sa Komisijom i pribavljanja saglasnosti Evropskog parlamenta (koji, pak, odlučuje većinom svih članova). Države kandidati danas su: Crna Gora, Island, Makedonija, Srbija, Turska

Potencijalni kandidati su Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo, u skladu sa rezolucijom SBUN1244.
Turska je kandidat, ali i država oko koje se vode raznovrsne polemike unutar Evropske unije o tome da li bi trebala i kad da bude primljena u članstvo. Mnoge države, kao što su Norveška, Švajcarska i Island, ne žele da uđu u Evropsku uniju, ali s njom imaju specijalne sporazume.

Glavna pitanja kojima se Evropska unija u ovom trenutku bavi je njeno proširenje na jug i istok, odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), revizija pravila Pakta stabilnosti i ratifikacija Ustava Evropske unije od strane država članica.
 

Države članice Evropske unije[2]

           
Austrija Belgija  Bugarska  Češka  Danska  Estonija
           
Finska  Francuska Grčka  Holandija  Irska Italija
           
Kipar Letonija Litvanija Luksemburg Madžarska Malta
           
Njemačka Poljska Portugal Rumunija Slovačka Slovenija
           
   
  Španija Švedska V. Britanija[3] Hrvatska  
           

Države kandidati za prijem u Evropsku uniju[4]

. . . . .
Turska Makedonija Crna Gora Island Srbija


 


9.1.       Simboli Evropske unije

        Evropska unija, kao nadnacionalna međuvladina organizacija regionalnog karaktera a vrlo velikog globalnog značaja, sa ambicijama da postane mogući državni savez, federalni, konfederalni, konsocijativni, itd. ima jedinstvene simbole. Simboli Evropske unije su:

—   Himna,

—   zastava i

—   Dan Evrope (9. maj).

        Evropska himna je Oda radosti. Dirigent: Herbert von Karajan adaptirao je Betovenovu Devetu simfoniju na zahtjev Savjeta Evrope, koji ju je 1972. proglasio svečanom pjesmom, a 1986. godine Himnom Evropske unije.

 



Slika 2. Izvođenje Himne Evropske unije[5]

 

    Zastava Evropske unije je plave podloge, sa dvanaest žutih zvjezdica. Predstavlja jedinstvo naroda Evrope, čija je pozadina koja simbolizuje nebo usvojena 1986. godine.


 


Slika 3. Zastava Evropske unije
[6]

Dan Evrope obilježava se 09. maja. Na ovaj dan, 1950. godine Robert Šuman objelodanio je ideju stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik. Takođe, 09. maja 1945. godine značio je kraj Drugog svjetskog rata. Na samitu lidera Evropske unije u Milanu 1985. godine, odlučeno je da se ovaj dan slavi kao Dan Evrope.

 

             
   Slika 4. Slika Dana Evrope
[7]         Slika 5. Slika Dana Evrope[8]

 


9.2.   Građani Evropske unije i njihova prava


        Evropska unija je nadnacionalna zajednica država članica i njihovih građana. Sporazumom iz Mastrihta, potpisanim 1992. godine, jasno su određena i formulisana prava građana Evropske unije: „Građanin EU je svako lice koje ima državljanstvo jedne od članica EU.“ Status građanina EU nije zamjena za državljanstvo građanina jedne od članica EU, i ne može ga zamijeniti ni u jednoj situaciji.

Građanstvo EU i državljanstvo države članice EU ne mogu se poistovijetiti, jer ne propisuju identična prava i obaveze, iako u većini država članica građani imaju ista prava kao i u Evropskoj uniji. Građani Evropske unije imaju sljedeća prava:

1.  Pravo slobodnog kretanja i prebivališta u EU;

2.  Biračko pravo (aktivno i pasivno) – pravo da biraju i budu birani kao kandidati na lokalnim izborima i izborima za Evropski parlament, bez obzira na to u kojoj državi članici imaju prebivalište;

3.  Pravo na diplomatsku i konzularnu zaštitu u drugoj državi izvan EU;

4.  Pravo pisanja predstavki i pritužbi pred Evropskim parlamentom;

5.  Pravo na obraćanje Evropskom ombudsmanu;

6.  Pravo pisanja ili postavljanja pitanja jednom od organa EU na jednom od službenih jezika EU i pravo na odgovor;

7.  Pravo pristupa dokumentima Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Evropskog savjeta pod jasno propisanim uslovima;

8.  Pravo na prijavljivanje ili konkurisanje za bilo koji posao i u bilo kojoj državi članci (osim poslova odbrane);

9.  Pravo građanina EU na slobodu od imigracione i pasoške kontrole.

10.  Države članice imaju jedinstven pasoš tamnocrvene boje sa nazivom države članice, nacionalni grb i natpis „Evropska unija“, napisan na jeziku države članice.

        Osim ovih, prethodno navedenih, Ugovorom koji je potpisan u Amsterdamu 1998. godine, građani posjeduju i set prava koja se tiču prava na zaštitu od diskriminacije na osnovu polne, rasne, etničke, vjerske pripadnosti i ubjeđenja, invaliditeta, starosne dobi ili seksualne orijentacije.
 



Referencije:


[1] Hasanbegović J., 1994., Suverenitet država članica Evropske unije (u   ediciji    naučni projekat Evropa 1992.), Sarajevo, str. 9.
[2] Googl pretraga, 02.05.2015. u 10:18.
[3] U ovom serijalu sve do posljednjeg dijela, Velika Britanija će biti tretirana kao članica EU a tada će biti elaboriran BREXIT
[4]
Ibido.
[5] Googl pretraga, 02.05.2014. u 12:15.
[6] Googl pretraga, 02.05.2015. u 12:15.
[7] Googl pretraga, 02.05.2015. u 12:15.
[8] Ibido.

 



PUBLIKACIJE U DIJELOVIMA - EVROPSKA UNIJA
OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI:


4398
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (19.dio)
4392 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (18.dio)
4387
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (17.dio)
4385
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (16.dio)
4382 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (15.dio)
4380
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (14.dio)
4378
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (13.dio)
4374
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (12.dio)
4272
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (11.dio)
4369 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (10.dio)
4366
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (9. dio) 
4363
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (8.dio)
4360
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (7.dio)
4358 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (6.dio)
4356 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (5.dio)
4350 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI(4.dio)
4349
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (3.dio)
4346
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (
2. dio)
4344
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (
1.dio)



This Page is Published on January 03, 2017 in the Web Magazine „ORBUS Belgium“


Nazad na prethodnu stranicu Nazad na početak stranice Naprijed na sljedeću stranicu

OPEN PAGES FOR ALL PROBLEMS - BLACK ON WHITE ABOUT ALL OPPRESSION
OTVORENE STRANICE ZA SVE PROBLEME - CRNO PO BIJELOM O SVEMU ŠTO TIŠTI
 
Napomena: Tekstovi koji vulgarno vrijeđaju: neku vjeru, navode na rasnu diskriminaciju i slično, ne dolaze u obzir.
Vaše priloge šaljite u TEXT ili HTML formatu na email: info@orbus.be
Page Construction: 03.01.2017 - Last modified:19.02.2017.
BALKAN AREA


ACTUA HOME PAGE