ORBUS Belgium TOP
Glas dijaspore
BALKAN AREA

OPEN PAGES FOR ALL PROBLEMS - BLACK ON WHITE ABOUT ALL OPPRESSION

BALKAN AREA
BALKAN AREA








 dr. Šaban Nurić



ACTUA HOME PAGE





 



S E R I J A L

 

EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (12.dio)

Piše: prof. dr. Šaban Nurić



9.  OSTALI VAŽNIJI ORGANI EVROPSKE UNIJE

Pored naprijed elaboriranih ključnih organa Evropske unije, njihove uloge i funkcija u obezbjeđenju funkcionisanja Unije sa stanovišta efikasnosti, pravednosti i svakojakim zaštitama građana Evropske unije, formirane su neke još pomoćne, ali ne manje važne institucije Evropske unije.


9.1.  Evropski privredni i socijalni odbor (European Economic and Social Committee)
 

 

Evropski privredni i socijalni odbor (European Economic and Social Committee) osnovan je Rimskim ugovorom 1957. godine.[1] Odbor je savjetodavno tijelo koje predstavlja poslodavce, sindikate, poljoprivrednike, potrošače i druge interesne grupe koje čine organizovano civilno društvo.

Odbor je, ustvari, most između Unije i njenih građana. Odbor predstavlja svoje stavove i brani njihove interese u raspravama o politikama sa Evropskom komisijom, Savjetom Evropske unije i Evropskim parlamentom.

Mišljenje Odbora je sastavni dio odluka Evropske unije i mora se konsultovati prije nego što se donese odluka o ekonomskoj i socijalnoj politici. Na sopstvenu inicijativu ili na zahtjev druge institucije Evropske unije, Odbor može dati svoje mišljenje i o drugim pitanjima.

        Odbor ima 344 člana. Broj iz svake države članice Unije grubo odražava veličinu njene populacije. Broj članova Odbora po državama prikazan je u sljedećoj tabeli:

 

 

Tabela 5. Struktura privrednog i socijalnog odbora [2]
 

DRŽAVA BROJ ČLANOVA
POJEDINAČNO
PO DRŽAVAMA

NJEMAČKA,  FRANCUSKA,  ITALIJA, VELIKA BRITANIJA

24

POLJSKA,  ŠPANIJA

21

RUMUNIJA

15

BELGIJA, BUGARSKA, GRČKA, MAĐARSKA, ČEŠKA, HOLANDIJA, AUSTRIJA, PORTUGAL, ŠPANIJA



12

DANSKA, IRSKA, LITVANIJA, SLOVAČKA, FINSKA

9

ESTONIJA, LETONIJA, SLOVENIJA

7

KIPAR, LUKSEMBURG

6

MALTA, HRVATSKA

5

UKUPNO:

344

        Članovi odbora rade u potpunoj političkoj nezavisnosti. Imenuju se na period od četiri godine i mogu biti ponovo imenovani. Odbor se sastaje na plenarnoj skupštini, a njegove rasprave priprema šest odbora, poznatih kao SEKCIJE.

Svaka od njih bavi se određenim političkim područjima. Odbor bira svog predsjednika i dva potpredsjednika, na period od dvije godine. Konačno, Evropski privredni i socijalni odbor ima tri glavne uloge:

1.  savjetovati Savjet Evropske unije, Evropsku komisiju i Evropski parlament, bilo na njihov zahtjev ili na sopstvenu inicijativu Odbora;

2.  podsticati civilno društvo da se više uključuje u kreiranje politika Evropske unije;

3.  podržati ulogu civilnog društva u državama koje nisu članice Evropske unije i da daje pomoć kod formiranja savjetodavne strukture.

 9.2.  Članstvo u Evropskom privrednom i socijalnom odboru

        Radeći, uglavnom, u državama svog porijekla, članovi Odbora sačinjavaju tri grupe koje predstavljaju poslodavce, radnike i razne ekonomske i socijalne interese:

1.  Grupa poslodavaca, ima članove iz privatnog i javnog sektora industrije, malih i srednjih preduzeća, privredne komore, veleprodaje i maloprodaje, bankarstva i osiguranja transporta i poljoprivrede.

2.  Grupa zaposlenih, zastupa sve kategorije zaposlenih, od radnika do izvršnog osoblja. Njeni članovi dolaze iz nacionalnih sindikalnih organizacija.

3.  Treća grupa predstavlja širok krug interesa: nevladine organizacije, organizacije poljoprivrednika, malog biznisa, zanate i profesije, zadruge i neprofitne organizacije, potrošačke i ekološke organizacije, naučne i akademske zajednice i udruženja koja predstavljaju porodice, žene, lica sa invaliditetom, itd.


10.   ODBOR REGIJA

(Comite of Regions)

Odbor regija je tijelo uspostavljeno 1994. godine na osnovu Ugovora o Evropskoj uniji. Odbor je savjetodavno tijelo, koje je sastavljeno od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti u Evropi. Odbor mora biti konsultovan prije nego što Evropska unija donese odluke o pitanjima kao što su regionalna politika, politika životne sredine, obrazovanje, transport i sve politike koje se tiču lokalne i regionalne vlasti.

Članovi Odbora su izabrani opštinski i regionalni političari, često čelnici regionalnih vlasti ili gradonačelnici. Njih imenuju vlade, ali rade u potpunoj političkoj nezavisnosti. Savjet Evropske unije ih imenuje na četiri godine i mogu biti ponovo imenovani. Oni, takođe, moraju imati mandat od vlasti koje zastupaju ili moraju biti politički odgovorni za njih.

Odbor bira predsjednika iz reda svojih članova za period od dvije godine. Uloga Odbora je da iznese lokalna i regionalna stanovišta o zakonodavstvu Evropske unije. To čini tako da daje mišljenja koja predlaže Evropska komisija.

        Evropska komisija i Savjet Evropske unije moraju da konsultuju Odbor o temama koje su direktno relevantne za lokalne i regionalne vlasti. Takođe mogu da konsultuju Odbor kad god imaju potrebu za tim.

Sa svoje strane, Odbor može usvajati mišljenja na sopstvenu inicijativu i iznositi ih Evropskoj komisiji, Savjetu Evropske unije i Evropskom parlamentu.


10.1. Organizacija rada Odbora regija

         Svake godine Odbor regija održi pet plenarnih zasjedanja, tokom kojih se utvrđuje opšta politika, te se usvajaju mišljenja. Članovi Odbora dodjeljuju se SPECIJALIZOVANIM KOMISIJAMA, koje imaju zadatak da pripreme plenarne sjednice. Postoji šest (6) specijalizovanih komisija:

1.  Komisija za teritorijalnu kohezijsku politiku;

2.  Komisija za ekonomsku i socijalnu politiku;

3.  Komisija za održivi razvoj;

4.  Komisija za kulturu i obrazovanje;

5.  Komisija za ustavna pitanja i evropsku upravu;

6.  Komisija za spoljne odnose.
 

11.   EVROPSKA INVESTICIONA BANKA

 (European Investment Bank)

        Evropska investiciona banka je uspostavljena 1958. godine, na osnovu Rimskog sporazuma.[3] Evropska investiciona banka pozajmljuje novac javnog i privatnog sektora za projekte evropskog interesa, kao što su:

1.  KOHEZIJA I PRIBLIŽAVANJE REGIONA EVROPSKE UNIJE;

2.  PODRŠKA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA;

3.  PODRŠKA ZA EKOLOŠKE PROGRAME;

4.  PODRŠKA ZA ISTRAŽIVANJA, RAZVOJ I INOVACIJE;

5.  PODRŠKA ZA RAZVOJ SAOBRAĆAJNE INFRASTRUKTURE;

6.  PODRŠKA ZA RAZVOJ ENERGETSKIH PROJEKATA.

        Evropska investiciona banka je aktivna na prostoru Evropske unije i u oko 140 zemalja svijeta, sa kojima Evropska unija ima sporazum o saradnji. Banka je u vlasništvu država članica Evropske unije. Banka daje dugoročne kredite za kapitalne investicije, ali ne koristi sredstva iz budžeta Unije. Predstavlja samofinansirajuću instituciju, koja obezbjeđuje sredstva na finansijskom tržištu. Učešće svake države članice u Evropskoj investicionoj banci odražava njenu ekonomsku snagu.

Budući da su države članice Evropske unije akcionari Evropske investicione banke, ona nosi najveći mogući kreditni rejting na tržištu novca u Evropi i u svijetu. Banka može posuditi više od 50% od ukupne vrijednosti pojedinačnog projekta. Projekti u koje banka ulaže novac biraju se na osnovu sljedećih kriterija.

1.  projekti treba da pomognu u ostvarenju ciljeva Evropske unije;

2.  projekti moraju biti ekonomski, finansijski, tehnički i ekološki;

3.  projekti bi trebalo da pomognu u privlačenju drugih izvora finansiranja.

        Evropska investiciona banka podržava održivi razvoj država kandidata za članstvo u Uniji, potencijalnih država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, susjednih država na jugu i istoku te država partnera na drugim mjestima. Banka je većinski akcionar u Evropskom investicionom fondu.


11.1. Ciljevi Evropske investicione banke

        Evropska investiciona banka ima u svojoj investicionoj politici veliki spektar ciljeva od kojih se može izdvojiti pet (5)  kao osnovnih:

1.    uravnotežen razvoj zajedničkog tržišta;

2.    finansiranje regionalnog razvoja;

3.    podsticanje i podrška razvoju preduzetničkog sektora;

4.    davanje garancija za kredite koje uzima Evropska unija;

5.    finansijska podrška državama koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji.


11.2. Organizacija rada Evropske investicione banke

        Banka je u radu autonomna institucija. Svoja pozajmljivanja i kreditiranja vrši isključivo na zaslugama svakog projekta i mogućnostima koje nudi finansijskim tržištima. Kao transparentna institucija, Banka izvještava široko o svim svojim aktivnostima. Banka svoje odluke donosi kroz statutarne organe:

1.    Upravni odbor i

2.    Odbor za reviziju.

        Upravni odbor se sastoji od ministara, obično ministara finansija iz svih država članica Evropske unije. Odbor definiše opštu politiku pozajmica Banke, usvaja godišnji bilans stanja i izvještaj, ovlašćuje Banku za finansiranje projekata izvan Evropske unije i odlučuje o povećanju kapitala. Upravni odbor odobrava kreditiranje i zaduživanje poslovanja i osigurava pravilno upravljanje Evropskom investicionom bankom. Sastoji se od 28 direktora, po jednog imenuje svaka država članica Evropske unije, a 28. direktora imenuje Evropska komisija.

        Odbor za reviziju je nezavisno tijelo odgovorno direktno Upravnom odboru. Odbor je odgovoran za verifikaciju poslovanja Banke.


12.     EVROPSKI INVESTICIONI FOND

     (European Investment Fond)

Evropski investicioni fond je formiran 1994. godine, sa namjerom da pomogne mala i srednja preduzeća.[4] Većinski akcionar Fonda je Evropska investiciona banka. Fond pruža preduzetnički kapital malim i srednjim preduzećima, posebno kapital namijenjen za nabavku novih tehnologija. Fond pruža garancije finansijskim institucijama, kao što su banke, da bi pokrile svoje zajmove malim i srednjim preduzećima. Fond nije institucija kreditiranja. Fond ne daje kredite i subvencije za kompanije, niti direktno investira u firme. Fond je aktivan u državama članicama Evropske unije, kao i u Hrvatskoj, Turskoj, Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj.


13.     EVROPSKA CENTRALNA BANKA

      (European Central Bank — ECB)

Evropska centralna banka je uspostavljena 1998. godine na osnovu Ugovora o Evropskoj uniji, sa sjedištem u Frankfurtu u Njemačkoj. Njen zadatak je da upravlja evrom, jedinstvenom valutom Evropske unije, i da brine o očuvanju stabilnosti cijena za više od dvije trećine građana Evropske unije koji koriste evro. Evropska centralna banka je odgovorna za kreiranje i sprovođenje ekonomske i monetarne politike Evropske unije.

        Kako bi uspješnije obavila svoju ulogu, Banka je uspostavila Evropski sistem centralnih banaka, koji pokriva svih 28 zemalja Evropske unije. Međutim, nisu sve države uvele evro kao zakonsko sredstvo plaćanja na svojoj teritoriji.[5] Njih 19 čine tzv. ”evrozonu” i njihove centralne banke, zajedno sa Evropskom centralnom bankom, čine ono što danas zovemo ”evrosistem”.[6] Evropska centralna banka radi potpuno nezavisno. Banka blisko sarađuje sa nacionalnim centralnim bankama, priprema i sprovodi odluke. Mario Draghi, italijanski ekonomista, direktor je Evropske centralne banke.[7] Izabran je 1. novembra 2011.  Jedan od glavnih zadataka Banke je održavanje stabilnosti cijena u evrozoni, tako da kupovna moć evra nije erodirana inflacijom. Banka ima za cilj da osigura da je godišnji rast potrošačkih cijena manji od 2% u srednjoročnom periodu. To se postiže na dva načina:

1.  kontrolom ponude novca: ako je previše novca u odnosu na promet proizvoda i usluga, rezultat će biti rast inflacije;

2.  praćenjem kretanja cijena i procjene rizika; tako da oni predstavljaju stabilnost cijena u evrozoni.


 Kontrola ponude novca uključuje, između ostalog i utvrđivanje kamatnih stopa širom evrozone.


13.1. Organizacija rada Centralne banke

        Evropska centralna banka je, radi širine svog djelovanja i prostora koji pokriva, svoj rad organizovala kroz rad:

1.  Upravnog odbora;

2.  Izvršnog odbora i

3.  Generalnog savjeta.


13.2. Upravni odbor

        Upravni odbor Evropske centralne banke je najviše tijelo za donošenje odluka. Sastoji se od šest (6) članova, Izvršnog odbora i guvernera centralnih banaka evrozone. Njegova osnovna misija je da definiše monetarnu politiku evrozone, a posebno da prati kamatne stope po kojima  komercijalne banke mogu dobiti novac od Centralne banke.


13.3. Izvršni odbor

        Izvršni odbor čine predsjednik Evropske centralne banke, potpredsjednik i četiri druga člana, koji se imenuju po osnovu zajedničkog dogovora predsjednika ili država zemalja evrozone.

Članovi Izvršnog odbora imenuju se na mandat od osam godina, koji nije obnovljiv. Izvršni odbor je odgovoran za sprovođenje monetarne politike, kao što je definisano od strane Upravnog odbora, kao i za davanje uputstava za nacionalne centralne banke.

Izvršni odbor je odgovoran za svakodnevno upravljanje Evropskom centralnom bankom i pripremu sastanka Upravnog odbora.

13.4. Generalni savjet

        Generalni savjet Evropske centralne banke je treće tijelo za donošenje odluka. Sastoji se od predsjednika i potpredsjednika Banke i guvernera nacionalnih centralnih banaka svih 28 država članica Evropske unije. Generalni savjet doprinosi savjetodavnom radu Banke, koordinira rad i pomaže pripreme za buduće proširenje evrozone.


14.      EVROPSKI OMBUDSMAN

(European Ombudsman)

Evropski ombudsman je uspostavljen Ugovorom o Evropskoj uniji (Mastriht 1992. godine). Ombudsman djeluje kao posrednik između građana i vlasti Evropske unije. Prima i istražuje žalbe građana, preduzeća i organizacija Unije. Bira se od strane Evropskog parlamenta na pet godina, koliko traje i saziv Parlamenta. Primarni zadatak ombudsmana je da otkrije loše upravljanje u Evropskoj uniji i njenim institucijama. Primjeri lošeg upravljanja su:

1.  nepravičnost,

2.  diskriminacija,

3.  zloupotreba položaja,

4.  nedostatak ili odbijanje davanja informacija i sl.

        U obavljanju svojih svakodnevnih aktivnosti djeluje nezavisno i nepristrasno. Ne zahtijeva, niti prima uputstva od bilo koje vlade ili organizacije.


15.   EVROPSKI SUPERVIZOR ZA ZAŠTITU PODATAKA

Evropski supervizor za zaštitu podataka osnovan je 2001. godine.

Odgovornost evropskog supervizora je da se uvjeri da sve institucije i organi Evropske unije poštuju prava svojih građana na privatnost prilikom obrade ličnih podataka.

15.1. Proces zaštite podataka

        Kada institucija ili neki od organa Evropske unije obrađuju lične podatke neke osobe, od njih se očekuje da poštuju pravo tog lica na privatnost. Evropski supervizor osigurava takav proces. Njegov zadatak je, takođe, da savjetuje građane o svim aspektima obrade ličnih podataka. “Obrada podataka” uključuje aktivnosti kao što su prikupljanje informacija, njihovo snimanje i ponovno pronalaženje radi konsultacija, slanje ili stavljanje na raspolaganje drugim ljudima, kao i blokiranje, brisanje ili uništavanje podataka. Postoje pravila koja propisuju ove aktivnosti.

Naprimjer, institucije Evropske unije i njena tijela ne smiju obrađivati podatke koji otkrivaju rasno ili etničko porijeklo, političko mišljenje, vjerska i filozofska opredjeljenja ili članstvo u sindikatima. Ne mogu obrađivati podatke o ličnom zdravlju ili seksualnoj orijentaciji, ako podaci nisu potrebni u zdravstvene svrhe. Čak i tada podatke mora obrađivati zdravstveni radnik ili drugo lice koje je položilo zakletvu na profesionalnu tajnost.


16.   KANCELARIJA ZA SLUŽBENE PUBLIKACIJE EVROPSKIH ZAJEDNICA

Kancelarija djeluje kao izdavačka kuća za institucije Evropske unije. Proizvodi i distribuira sve zvanične publikacije Evropske unije, kako u printanom, tako i u digitalnom obliku.


17.   EVROPSKI CENTAR ZA ODABIR OSOBLJA

Evropski centar za odabir osoblja je postao operativan u januaru 2003. godine. Njegov zadatak je da provodi konkurentne ispite za regrutovanje kadrova za rad u svim institucijama Unije. Ovo je efikasnije u odnosu na slučaj da svaka institucija organizuje svoju politiku zapošljavanja.


18.   EVROPSKA ŠKOLA ZA JAVNU UPRAVU

Osnovana je 10. februara 2005. godine. Njen zadatak je da obezbijedi obuku, u specifičnim oblastima, za članove Evropske unije. Kursevi su otvoreni za kadrove svih institucija Evropske unije, čime se pomaže širenje zajedničkih vrijednosti, promovišući bolje razumijevanje osoblja Evropske unije. Škola radi u saradnji sa odjeljenjima za obuku svih institucija, kako bi se izbjeglo dupliranje napora.


              Šema 5. Interakcija rada evropskih institucija[8]

Referencije:

[1] Dr Budimir P. Košutić, Osnovi prava Evropske unije, Beograd 2009.
[2] Googl pretraga, 02.05.2015. u 12:15.
[3] www.ebrd.com (Evropska investiciona banka) 23.04.2015.
[4] www.ecb.int (Evropski investicioni fond) 02.05.2015. u 15:15.
[5] Članice “evrozone” su: Austrija, Belgija, Cipar, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Irska, Italija, Latvija, Litva, Luksemburg, Nizozemska, Njemačka, Malta, Portugal, Slovačka, Slovenija, Španjolska.
[6] www.elb.eu.int. (Evropska centralna banka) 02.05.2015. u 15:15.
[7] Ibido.
[8] Autor šeme je prof. dr. Radomir Nešković, nastavnik na FPN u Banja Luci.
 



PUBLIKACIJE U DIJELOVIMA - EVROPSKA UNIJA
OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI:


4398
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (19.dio)
4392 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (18.dio)
4387
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (17.dio)
4385
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (16.dio)
4382 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (15.dio)
4380
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (14.dio)
4378
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (13.dio)
4374
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (12.dio)
4272
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (11.dio)
4369 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (10.dio)
4366
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (9. dio) 
4363
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (8.dio)
4360
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (7.dio)
4358 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (6.dio)
4356 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (5.dio)
4350 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI(4.dio)
4349
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (3.dio)
4346
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (
2. dio)
4344
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (
1.dio)



This Page is Published on January 07, 2017 in the Web Magazine „ORBUS Belgium“


Nazad na prethodnu stranicu Nazad na početak stranice Naprijed na sljedeću stranicu

OPEN PAGES FOR ALL PROBLEMS - BLACK ON WHITE ABOUT ALL OPPRESSION
OTVORENE STRANICE ZA SVE PROBLEME - CRNO PO BIJELOM O SVEMU ŠTO TIŠTI
 
Napomena: Tekstovi koji vulgarno vrijeđaju: neku vjeru, navode na rasnu diskriminaciju i slično, ne dolaze u obzir.
Vaše priloge šaljite u TEXT ili HTML formatu na email: info@orbus.be
Page Construction: 07.01.2017 - Last modified:02.04.2017.
BALKAN AREA


ACTUA HOME PAGE