ORBUS Belgium TOP
Glas dijaspore
BALKAN AREA

OPEN PAGES FOR ALL PROBLEMS - BLACK ON WHITE ABOUT ALL OPPRESSION

BALKAN AREA
BALKAN AREA








dr. Šaban Nurić



ACTUA HOME PAGE





 



S E R I J A L

 

EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (15.dio)

Piše: prof. dr. Šaban Nurić



22. ČLANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI

      Činjenica je da se, u savremenim političko-pravnim konceptima, Evropska unija transformiše od regionalne vladine nadnacionalne organizacije u zajednicu država klasičnog „United States" djelovanja i da je na tom putu nužno imati tvrde ali razumne kriterije za sve evropske države koje nisu, a žele postati članovi Evropske unije.

22.1. Kako se postaje član Evropske unije

Prijemu u članstvo Evropske unije prethodi podnošenje molbe za članstvo. Uz zahtjev, potrebno je da ga prati i zahtjev sa ocjenom usklađenosti pravnog i ekonomskog sistema države aplikanta u odnosu na kriterijume Kopenhagena. Kriterije iz Kopenhagena definisao je Evropski savjet 1993. godine, koji su utvrđeni članovima 6. i 49. Ugovora o Evropskoj uniji. Ti kriterijumi se ogledaju u sljedećem:

1.  Usmjerenje ekonomskog, političkog i institucionalnog razvoja ka vrijednostima i modelima na kojima se temelji Evropska unija;
2.  Saradnja sa Internacionalnim tribunalom u Hagu (za države Zapadnog Balkana).

Molbi (aplikaciji) za članstvo prethodi zaključivanje i sprovođenje Sporazuma o pridruživanju i saradnji, kao i pripremnoj fazi. Poslije toga, slijedi traženje mišljenja Komisije od strane Savjeta Evropske unije koje može biti pozitivno ili negativno.

Ovo mišljenje nije obavezujuće. Poslije toga, Savjet Evropske unije, u slučaju pozitivnog mišljenja, daje preporuke Evropskoj komisiji da započne pregovore o članstvu sa tom državom. Istovremeno, Evropska komisija kreira pregovarački okvir, koji nakon analize u državama članicama usvaja Savjet Evropske unije. Prije otvaranja postupka pregovaranja, sprovodi se postupak ocjene usaglašenosti zakonodavstva države kandidata sa zakonodavstvom Evropske unije.

Postupak se provodi zajedno između države kandidata i Evropske komisije. Savjet Evropske unije donosi odluku o početku pregovora prostom većinom na konferenciji vlada država članica Evropske unije. Pregovore vodi predsjedništvo Evropske unije (mijenja se svakih 6 mjeseci), u ime svih država članica, a u saradnji sa Evropskom komisijom. Poslije završetka procesa pregovora, kreira se nacrt pregovora o pristupanju između Evropske unije i Parlamenta Evropske unije. Poslije toga slijedi potpisivanje Ugovora.

Stupanjem Ugovora na snagu, slijedi postupak ratifikacije Ugovora o pristupanju države kandidata i država članica. Ako je ustavom predviđeno, kao instrument ratifikacije provodi se i referendum. Kada se završi postupak ratifikacije Ugovora o pristupanju, država kandidat postaje član Evropske unije.


22.2.  Kriteriji iz Kopenhagena

Kriteriji iz Kopenhagena (Kopenhagenški samit iz 1993. godine) definišu opredijeljenost Evropske unije horizontalnom proširenju, a kao uslovi za takav proces navode se:

1.  Politički, ekonomski i socijalni institucionalni razvoj;
2.  Razvoj demokratije, postizanje ljudskih prava i tržišno ekonomsko uređenje.
3.  Usvajanje cjelokupnih pravnih propisa Evropske unije (Acquis communautaire).

Kasnije, ovim kriterijima, po osnovu zaključka Savjeta Evropske unije za opšte poslove 1997. godine, i saopštenjem Evropske komisije iz 1999. godine, dodati su i zahtjevi, u smislu obavezne saradnje sa Internacionalnim tribunalom u Hagu i obezbjeđenje uslova za povratak izbjeglih i raseljenih lica. Time je potvrđena opredijeljenost Evropske unije za horizontalnim širenjem i na balkanski prostor. Na osnovu toga, uslovi za ulazak u Evropsku uniju su:

1.  Stabilan institucionalni sistem unutar države, obezbijeđen demokratski sistem vladavine uz poštovanje prava i uvažavanje ljudskih prava i prava manjina.
2.  Postojanje funkcionalnog tržišnog sistema privređivanja.
[1]


22.3.  Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Bosne i Hercegovine sa Evropskom unijom (primjer)

 


Evropska komisija je na sjednici održanoj 26. maja 1999. godine predložila uspostavljanje procesa stabilizacije i pridruživanja za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Republiku Makedoniju i SRJ (tada državna zajednica, Crna Gora i Srbija, danas dvije odvojene države, Republika Srbija i Republika Crna Gora). Proces stabilizacije i pridruživanja uključuje:

1.  Sklapanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju;
2.  Asimetrične trgovinske povlastice i druge ekonomske i trgovinske odnose;
3.  Ekonomsku i finansijsku pomoć;
4.  Humanitarnu pomoć izbjeglicama;
5.  Saradnju na području pravosuđa i unutrašnjih poslova i razvoju političkog dijaloga.
[2]

Bosna i Hercegovina trenutno ne pregovara o punopravnom članstvu sa Evropskom unijom, već o stabilizaciji i pridruživanju sa Unijom. Evropska unija od Bosne i Hercegovine očekuje postepenu liberalizaciju tržišta prema evropskim proizvođačima. Pregovara se o dužini prelaznog perioda za stvaranje međusobne zone slobodne trgovine kroz uspostavljanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa svim državama Zapadnog Balkana. Prelazni period nije uvijek bio jednak za sve. Tako je, naprimjer, u Makedoniji taj proces trajao 10 godina, u Hrvatskoj 6 godina tokom kojih je realizovano postepeno otvaranje tržišta prema evropskim proizvodima. Potrebno je naglasiti da svi pregovori slijede poslije potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, prije svega pregovori o vremenskom periodu za ispunjenje zahtjeva i standarda Evropske unije, ali ne i pregovori o uslovima ulaska u Uniju. Sporazum o standardizaciji i pridruživanju na direktan način doprinosi ekonomskoj i političkoj stabilizaciji države i regiona. Sporazum se uspostavlja na neodređeno vrijeme, uključujući odredbe koje se tiču njegovog stupanja na snagu, roka za njegov otkaz i vjerodostojnosti raznih jezičkih verzija. Sporazum obuhvata odredbe koje se grupišu na sljedeći način:

1.  Politički dijalog i regionalna saradnja;
2.  Trgovinski odnosi: poglavlje koje govori o režimu trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima između BiH i Evropske unije;
3.  Usklađivanje zakonodavstva u pojedinim oblastima;
4.  Određivanje područja saradnje i pomoći;
5.  Institucionalni aranžman za sprovođenje Sporazuma.


Od Sporazuma se očekuje da:

a)  Doprinese bržem restrukturiranju domaćih preduzeća;
b)  Doprinose tehnološkom prilivu iz inostranstva;
c)  Stvori veći priliv stranih direktnih ulaganja;
d)  Stvori preduslove za brži privredni razvoj i smanjenje nezaposlenosti;
e)  Koristi značajne finansijske pomoći iz programa Evropske unije;
f)   Unaprijedi konkurentnost BiH privrede;



Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju zvanično su otvoreni sa Bosnom i Hercegovinom u novembru 2005. godine. Pregovori su dobro napredovali sa tehničkog stajališta i dogovoren je znatan dio teksta budućeg Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Bosna i Hercegovina je 16. juna 2008. godine, zaključenjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ušla u prve ugovorne odnose sa evropskim zajednicama i njihovim državama članicama.


22.4.   Šta je sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja novu generaciju evropskih sporazuma, a namijenjen je isključivo državama Zapadnog Balkana, u sklopu Procesa stabilizacije i pridruživanja. Sporazum se potpisuje na neodređeno vrijeme, a njegov cilj je da doprinese ekonomskoj o političkoj stabilnosti Bosne i Hercegovine, odnosno ostalih država kojima je namijenjen. Države koje su postale članice petim proširenjem Evropske unije su potpisale Sporazume o pridruživanju (tzv. evropske sporazume). Osnovna razlika između dva spomenuta sporazuma je u sadržaju "evolutivne klauzule” u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i naglašavanju regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu. Potpisivanjem Sporazuma, Bosna i Hercegovina je, zahvaljujući "evolutivnoj klauzuli”, potvrdila status države potencijalne kandidatkinje. To je mnogo više nego što su države potpisnice Evropskog sporazuma dobile u pogledu daljeg pristupanja Evropskoj uniji. Druga razlika se ogleda u regionalnoj saradnji, gdje se država potpisnica Sporazuma obavezuje da će potpisati bilateralne ugovore/sporazume sa državama Procesa stabilizacije i pridruživanja i državama kandidatkinjama.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je "mješovitog” karaktera, što znači da su za područja saradnje dijelom odgovorne države članice, a dijelom Evropska unija. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju na odgovarajući način uređuje odnose Bosne i Hercegovine s Evropskom unijom u sva tri stuba Unije (Evropska zajednica: ekonomske politike i unutrašnje tržište, zajednička spoljna i sigurnosna politika te pravosuđe i unutrašnji poslovi). Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sastoji se od deset glava:

1.  Opšti principi;
2.  Politički dijalog;
3.  Regionalna saradnja;
4.  Slobodno kretanje roba;
5.  Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kretanje kapitala;
6.  Usklađivanje prava, provođenje prava i pravila konkurencije;
7.  Pravda, sloboda i sigurnost;
8.  Političke saradnje;
9.  Finansijska saradnja;
10.  Institucionalne, opšte i završne odredbe.


22.5.    Pitanja slobodne trgovine sa Evropskom unijom

Po značaju odredbi koje se bave pitanjem trgovine, mnogi smatraju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i trgovinskim sporazumom. Tokom tehničkih rundi pregovora, najviše vremena i napora je uloženo upravo u trgovinske odredbe i liste proizvoda za koje će Bosna i Hercegovina, postepeno, u periodu do pet godina, davati carinske ustupke, do potpune liberalizacije trgovine sa Evropskom unijom. Potpisivanjem Sporazuma, Bosna i Hercegovina počinje da otvara svoje tržišta, odnosno da smanjuje i ukida carine na dogovorene grupe proizvoda. Ukidanje carina u najbržem vremenskom roku je predviđeno za sirovine iz Evropske unije za kojima postoji potreba u Bosni i Hercegovini, te drugim proizvodima kod kojih Bosna i Hercegovina nema mogućnosti daljeg razvoja.

Najveći stepen zaštite će zadržati određeni poljoprivredni proizvodi, a neki će, čak, biti zaštićeni i nakon isteka prelaznog perioda od pet godina. S obzirom da je Sporazum mješovitog karaktera, da bi stupio na snagu mora biti potvrđen, odnosno ratifikovan u parlamentima svih država članica, Evropskom parlamentu i Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine. Do završetka procesa ratifikacije, na snazi je Privremeni sporazum (Interium Agreement), koji je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i koji najvećim dijelom reguliše pitanja trgovine i transporta između Bosne i Hercegovine i Evropske unije.

22.6.  Naredni koraci

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Bosna i Hercegovina je stupila u prvi ugovorni odnos sa Evropskom unijom. Zadatak Bosne i Hercegovine je da sprovede odredbe Sporazuma i da nastavi sa svojim aktivnostima i ispunjavanjem kriterija za punopravno članstvo. Nakon potpisivanja Sporazuma, sljedeći korak je podnošenje zahtjeva za članstvo u Evropskoj uniji i sticanje statusa kandidata.

22.7.  Odnosi Bosne i Hercegovine i Evropske unije, ključni događaji

U svim internacionalnim pregovorima o bilo kakvim pitanjima koja imaju dugoročan i strateški cilj izdvajaju se neki ključni događaji. Ključni događaji u odnosima Bosne i Hercegovine i Evropske unije u procesu pregovaranja o pridruživanju i saradnji su:

1.  U junu 1998. godine je stvoreno zajedničko konsultativno radno tijelo između Bosne i Hercegovine i Evropske unije;
2.  U martu 1999. godine, Savjet ministara Bosne i Hercegovine donio je odluku o pokretanju inicijative za pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji;
3.  U martu 2000. godine, su usaglašene smjernice za Bosnu i Hercegovinu (dokument koji sadrži 18 koraka koje državni organi Bosne i Hercegovine moraju preći da bi se Bosna i Hercegovina mogla kvalifikovati za studiju izvodljivosti za započinjanje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju);
4.  U novembru 2002. godine je održan Zagrebački samit, na kome je potvrđena predanost Bosne i Hercegovine evropskim integracijama;
5.  U septembru 2002. godine je potvrđeno da su ispunjeni uslovi iz "Mape puta”. U svojoj posjeti Bosni i Hercegovini, 29. septembra 2002. godine, komesar za spoljne odnose Evropske unije Kristofer Paten (Cristopher Patten) je izjavio "da je Mapa puta suštinski ispunjena i najavio da se evropske institucije pripremaju za najavu daljnih koraka u Bosni i Hercegovini’’;
6.  Slijedi studija o izvodljivosti;
7.  Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju;
8.  U januaru 2007. godine uspostavljen instrument predpristupne pomoći (Instrument for Pre-accession assistance-IPA), namijenjen za sve predpristupne aktivnosti, koje finansira Evropska komisija;
9.  U novembru 2007. godine okončani su tehnički pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a parafiranje i potpisivanje zavisi od ispunjenja političkih uslova;
10.  4. 12.2007. godine parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju;
11.  20. 2. 2008. godine potpisan je Okvirni sporazum o pravilima saradnje za provođenje finansijske podrške Evropske komisije Bosni i Hercegovini, u okviru instrumenta za pred-pristupnu pomoć;
12.  U aprilu 2008. godine stekli su se politički uslovi za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju;
13.  16. juna 2008. godine potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju;
14.  1. jula 2008. godine stupio je na snagu Privremeni sporazum.

 

Rerferencije:

[1] Bosna i Hercegovina i evroatlantske integracije, grupa autora, Sarajevo, 2001. Str. 38, 54, 52.
[2] Ibido.



PUBLIKACIJE U DIJELOVIMA - EVROPSKA UNIJA
OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI:


4398
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (19.dio)
4392 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (18.dio)
4387
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (17.dio)
4385
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (16.dio)
4382 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (15.dio)
4380
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (14.dio)
4378
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (13.dio)
4374
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (12.dio)
4272
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (11.dio)
4369 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (10.dio)
4366
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (9. dio) 
4363
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (8.dio)
4360
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (7.dio)
4358 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (6.dio)
4356 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (5.dio)
4350 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI(4.dio)
4349
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (3.dio)
4346
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (
2. dio)
4344
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (
1.dio)



This Page is Published on January 25, 2017 in the Web Magazine „ORBUS Belgium“


Nazad na prethodnu stranicu Nazad na početak stranice Naprijed na sljedeću stranicu

OPEN PAGES FOR ALL PROBLEMS - BLACK ON WHITE ABOUT ALL OPPRESSION
OTVORENE STRANICE ZA SVE PROBLEME - CRNO PO BIJELOM O SVEMU ŠTO TIŠTI
 
Napomena: Tekstovi koji vulgarno vrijeđaju: neku vjeru, navode na rasnu diskriminaciju i slično, ne dolaze u obzir.
Vaše priloge šaljite u TEXT ili HTML formatu na email: info@orbus.be
Page Construction: 25.01.2017 - Last modified:19.02.2017.
BALKAN AREA


ACTUA HOME PAGE