ORBUS Belgium TOP
Glas dijaspore
BALKAN AREA

OPEN PAGES FOR ALL PROBLEMS - BLACK ON WHITE ABOUT ALL OPPRESSION

BALKAN AREA
BALKAN AREA








dr. Šaban Nurić



ACTUA HOME PAGE





 



S E R I J A L

 

EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (18.dio)

Piše: prof. dr. Šaban Nurić



25. EVROSKEPTICIZAM I BREXIT

Sam pojam evroskepticizam se pojavio u upotrebi u engleskoj štampi, tačnije u The Timesu u članku 1985. godine. Kontekst upotrebe tog pojma u tom vremenu možemo dokučiti ako se uzme u obzir činjenica da je Velika Britanija kao čisto ostrvska država oduvijek imala pomalo zazor prema kontinentu i Evropi otvorenoj u svim jedinstvenim tržišnim aspektima. [1]

Druge članice EU imaju svoje verzije evroskepticizma. Tako u francuskoj nalazimo čak i termin koji se upotrebljava kao sinonim engleskom pojmu evroskepticizma—souverainisme. Francuski pojam naglašava, dakle, suverenitet, te je zabrinut zbog sve većeg uticaja institucija EU na francusku unutrašnju politiku. Važno je naglasiti da se u svim ostalim upotrebama pojma evroskepticizam, osim samo i isključivo u britanskom, ne radi o kulturološkom protivljenju sadržaju tog pojma, već se radi o funkcionalnom protivljenju.

U kontinentalnoj Evropi, na političkoj pozornici, nalazi se već uhodana distinkcija između pojmova ‘tvrdi’ i ‘mehki’ evroskepticizam. Ali pojam „tvrdog" evroskepticizma razlikuje se od države do države. Općenito, tvrdi evroskepticizam podrazumijeva načelno protivljenje EU i evropskim integracijama. Tako, ukoliko je država već u EU, može se radikalizirati u zahtjev za izlaskom iz te zajednice, a ukoliko je na pragu pristupanja, teži se neulasku u EU. „Meki" evroskepticizam je kritičan prema trenutnoj situaciji, kao i prema daljem razvoju evropskih integracija. Ovdje se dakle radi o „ograničenom protivljenju", što je svojstveno za države Zapadnog Balkana.

Postoje čak prijedlozi određenih stručnjaka da se zagovornici koji bi na jednoj strani imali početak u odbacivanju EU-a, a na drugoj potpuno pozitivan stav o tim integracijama definišu u grupe:

1.  revizionisti - povratak na stanje prije velike revizije Ugovora 1992.;
2.  minimalist, prihvataju status quo, ali bez dublje buduće integracije;
3.  gradualisti - prihvata se dublja integracija, ali strogo umjerenim tempom, i
4.  reformisti - reformama ubrzati dublje integracije;

U svakom slučaju, ovim tek površnim zahvatom u evroskepticizme u Evropi, jasno nam je vidljivo da se ovdje radi o kulturi evroskepticizma, koja ima svoju historiju, duboke razloge jasno povezane za kulturološki i politički milje u kojem se govori o tom pojmu.

25.1.   Odluka Velike Britanije o izlasku iz Evropske unije — British withdrawal from the European Union, skraćeno, Brexit

Referendumska odluka Velike Britanije o izlasku iz Evropske unije—British withdrawal from the European Union, skraćeno, Brexit donešena 23. juna 2016. godine ne predstavlja nikakvo iznenađenje za ostalih dvadeset sedam država članica Evropske unije. Revizionisti, grupa zagovornika u Velikoj Britaniji, koji zagovaraju povratak na stanje prije velike revizije Ugovora 1992. godine je uspjela da referendumom donese odluku ali ne i da trenutno postigne cilj. Procedura izlaska iz EU-a regulirana je evropskim ugovorima. Riječ je o članu 50. uvedenom Lisabonskim ugovorom 2009. godine. On definiše uslove dobrovoljnog izlaska iz EU-a, na što ima pravo svaka država članica bez ikakvog posebnog opravdanja.

Donošenjem ove odluke, London će morati dogovoriti “ugovor o izlasku”, koji će u ime Unije sklopiti Vijeće EU-a (koje okuplja 28 država članica), kvalificiranom većinom, uz pristanak Evropskog parlamenta. Evropski ugovori neće više vrijediti za Veliku Britaniju od datuma stupanja na snagu Brexit-a, ili dvije godine nakon što London obavijesti EU da izlazi iz Unije, ako se u međuvremenu ne postigne dogovor. EU i London mogli bi međutim i produžiti taj rok za postizanje dogovora.

Ugovor neće morati ratificirati sve države članice EU-a. No ratifikacija bi bila potrebna za bilo kakve promjene evropskih ugovora ili međunarodnih ugovore za kojima bi se pojavila potreba u slučaju izlaska, naprimjer sporazum o slobodnoj trgovini.

Evropski funkcioneri upozoravaju da je odluka o izlasku iz EU-a konačna i odbacuju mogućnost da se Londonu time samo otvori put za pregovore o boljim uslovima za članstvo u EU-u.

Britanski premijer David Cameron rekao je da će, ako Britanci glasuju za Brexit, aktivirati član 50. “Treba nam biti jasno da ta procedura nije pozivnica za ponovni ulazak. To je procedura za izlazak”, poručio je.

Dakle, premda procedura za razdruživanje postoji, ona do sada nikada nije bila aktivirana. Zbog toga se postavljaju mnogobrojna pitanja o tome kako će se definirati novi odnosi poslije Brexita, nakon braka koji je trajao više od četiri decenije, od 1973. godine. Trebaće taj novi odnos urediti ugovorom o izlasku ili će se morati voditi posebni pregovori. Druga opcija čini se vjerovatnijom.

London mora promijeniti svoje nacionalno zakonodavstvo kako bi zamijenio mnoge zakone koji proizlaze iz članstva u EU. “To će vjerovatno potrajati dugo, prvo da bi dogovorili izlazak iz EU-a, a potom naše buduće odnose s EU-om te naposljetku naše trgovinske sporazume sa zemljama izvan EU-a”, ističe britanska vlada u jednom istraživanju predstavljenom u britanskom parlamentu u februaru 2016. godine. Spominje se “do deset godina neizvjesnosti” koja bi opterećivala finansijska tržišta ili vrijednost funte. Predsjednik Evropskog vijeća Donald Tusk je kazao da bi procedura razdruživanja mogla trajati sedam godina. “Sve bi bilo gotovo do kraja 2019.”, smatra pak bivši britanski parlamentarac. Mislimo da bi najjednostavnija hipoteza bila da se Velika Britanija pridruži Islandu ili Norveškoj kao članica Evropskog ekonomskog prostora (EEA), što bi joj osiguralo pristup zajedničkom evropskom tržištu. U toj verziji London bi morao poštovati pravila tog tržišta, a ne bi mogao sudjelovati u njegovu definisanju i morao bi uplaćivati priličnu svotu novca u zajednički evropski budžet. To mu ne bi donijelo niti toliko željenu kontrolu nad imigracijom. Norveška primjenjuje ista pravila o slobodi kretanja ljudi kao i EU, napominje EU observer.

Drugi scenarij mogao bi biti primjer Švicarske. No “malo je vjerovatno da bi Ujedinjeno Kraljevstvo htjelo krenuti tim putem”, smatra bivši glavni pravnik Vijeća EU-a, Jean-Claude Piris, danas konsultant u institucijama EU. U jednom istraživanju o mogućim posljedicama Brexita, on ističe da je Švicarska sklopila više od stotinu sektorskih sporazuma s EU-om, izuzevši usluge, i da Unija danas nije time zadovoljna.

Pokušaj Švicaraca da na referendumu 2014. ograniče useljavanje iz EU-a, što je protivno slobodi kretanja ljudi, izazvao je haos. Bruxelles je zauzvrat blokirao pristup švicarskih univerziteta evropskim istraživačkim projektima, a studentima pristup Erasmusu. Restrikcije za radnike iz EU-a još nisu uvedene i rješenje se još traži. “Zajedničko tržište nije švicarski sir”, upozorila je tim povodom potpredsjednica EK Viviane Reding. EU povezuje zajedničko tržište sa slobodom kretanja ljudi pa bi to Velika Britanija u nekoj mjeri morala prihvatiti.

Druge opcije su sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini s EU-om ili carinska unija kao s Turskom. Bez dogovora, Ujedinjeno Kraljevstvo “postalo bi jednostavno od datuma izlaska treća država u odnosu na EU, kao SAD ili Kina”, kaže Piris. Kakav god bio scenarij, London ima samo jednu alternativu, smatra on, postati “svojevrstan satelit EU-a” ili se suočiti “s većim preprekama između svoje privrede i svog glavnog tržišta”. Institut Open Europe upozorava da bi rješenja po uzoru na Norvešku, Švicarsku i Tursku bila mnogo nepovoljnija za Veliku Britaniju u odnosu na prednosti koje sada uživa kao punopravna članica EU-a. Neki kao mogući presedan navode primjer Grenlanda. Taj danski autonomni teritorij izašao je iz tadašnje Evropske ekonomske zajednice (EEZ) 1985. godine. No analitičari upozoravaju da je član 50. uveden 2009. toliko pravno promijenio situaciju da usporedba s Grenlandom nije moguća. “Zbog odredbi člana 50. jasno je da bi razdruživanje bilo dugotrajan i složen proces”, kazala je za njemačku agenciju DPA Agata Gostynska-Jakubowska iz Centra za evropsku reformu. “Ako Britanci budu glasali za izlazak iz EU- a, više neće biti povratka”.

Fabian Zuleeg iz Centra za evropsku politiku iz Bruxellesa rekao je za EU observer da će o drugim državama članicama EU-a ovisiti kakvi će biti pregovori s Velikom Britanijom. “Drugim članicama EU-a nije u političkom interesu da jako popuste Velikoj Britaniji”, rekao je, jer bi to ostavilo utisak da je biranje onoga što vam se sviđa iz evropskih politika moguće pa bi i druge države mogle zatražiti isto. “Iako pravni okvir postoji, govorimo o jako političkom procesu”, rekao je.

Nadalje, u slučaju Brexita, prva institucija koja bi se našla na kušnji je Europska centralna banka (ECB). Globalna tržišta pažljivo će pratiti prebrojavanje glasova i postoji rizik da bi evropskim bankama mogla biti ugrožena likvidnost. Bankarski sistem pripremao se zadnjih mjeseci za to. “Za svaku banku koja bi mogla osjetiti posljedice, imamo plan”, kazala je Daniele Nouvy, predsjednica Nadzornog odbora Evropske centralne banke, na nedavnom saslušanju u Evropskom parlamentu.

Svakako London bi morao pregovarati o statusu svojih gotovo dva miliona državljana koji žive ili rade u EU-u. Njihova prava na penzije ili pristup zdravstvenim uslugama u ostalih 27 država članica EU-a bila bi dovedena u pitanje. “Britanski državljani koji žive u inostranstvu, uključujući penzionere u Španjolskoj, ne bi mogli očekivati da će im ta prava biti zagarantovana”, napominje britanska vlada u svom istraživanju. A svako pravo koje bi se dogovorilo za Britance u drugim državama članicama EU-a bilo bi uslovljeno reciprocitetom za građane EU-a u Ujedinjenom Kraljevstvu, upozoravaju ozbiljni politički, pravni i ekonomski analitičari.

Konačno, vrijeme će dati odgovor na dosta pitanja koja se postavljaju poslije Brexit-a ali dužinu tog vremena niko pouzdano ne može sada predvidjeti.
 



Referencije:

[1] Oksfordski rječnik (Oxsford English Dictionnary) iz 1980.-tih definiše evroskeptika kao osobu koja nije oduševljena povećanjem ovlasti Evropske unije. Britanski pojam i upotreba evroskepticizma sasvim je autohtona i kulturološki utemeljena u snažnom britanskom osjećaju nadmoćnosti i osobnosti britanskog društva nad onim na kontinentu. Prezir prema EU ulazi zapravo u širi pojam prezira prema svemu evropskom.
 



PUBLIKACIJE U DIJELOVIMA - EVROPSKA UNIJA
OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI
:

4398
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (19.dio)
4392
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (18.dio)
4387
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (17.dio)
4385
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (16.dio)
4382 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (15.dio)
4380
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (14.dio)
4378
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (13.dio)
4374
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (12.dio)
4272
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (11.dio)
4369 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (10.dio)
4366
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (9.dio) 
4363
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (8.dio)
4360
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (7.dio)
4358 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (6.dio)
4356 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (5.dio)
4350 EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (4.dio)
4349
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (3.dio)
4346
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (
2.dio)
4344
EVROPSKA UNIJA OD IDEJE DO POLITIČKE I PRAVNE STVARNOSTI (
1.dio)



This Page is Published on February 13, 2017 in the Web Magazine „ORBUS Belgium“


Nazad na prethodnu stranicu Nazad na početak stranice Naprijed na sljedeću stranicu

OPEN PAGES FOR ALL PROBLEMS - BLACK ON WHITE ABOUT ALL OPPRESSION
OTVORENE STRANICE ZA SVE PROBLEME - CRNO PO BIJELOM O SVEMU ŠTO TIŠTI
 
Napomena: Tekstovi koji vulgarno vrijeđaju: neku vjeru, navode na rasnu diskriminaciju i slično, ne dolaze u obzir.
Vaše priloge šaljite u TEXT ili HTML formatu na email: info@orbus.be
Page Construction: 13.02.2017 - Last modified:02.04.2017.
BALKAN AREA


ACTUA HOME PAGE