CULTURE
KULTURA

ORBUS
TOP


PROSE&POETRY - PROZA I POEZIJA
Bosnea littera - Bosnian Letter - Bosansko slovo
Nikodin CERNODRIMSKI
  ~ POEZIJA IZ MAKEDONIJE ~

Nikodin  CERNODRIMSKI
Skopje


Macedonian
- poem
- poetry

Macedonian
- poezija
- pjesma




AKTUA

Krajina

Autor: Salih Čavkić


LITERATURA


Uređuje
Salih Čavkić
Belgija



to Cavkic Web Site



We Rated With ICRA
















 


OPUS pjesama na makedonskom jeziku

Autor: Nikodin Cernodrimski - Skopje



01
 
 VREME PRAZNO
 
Pesnite će gi stvoram
I podaram
Vam
Koi sakate da čitate
Tuđi sudbini
I misli tažni
čitajte bezgrižno
ne baram od vas
da gi zemete
ili razberete
ne sakam
da gi hranite so iluzii lažni
vo koi i samite ne veruvate
samo pročitajtegi
za vreme prazno
ete taka vi vrvi
 
 
02
  
SPOKOJ
 
Gi sobra
Sitno sronatite kamewa
Od nepregledniov kamewar
čovekov izbezumen
veli
citadela će gradi
trista pedi široka
šesto pedi visoka
mir da najde
za dušata svoja
belkim tamu
vo tie četiri zida
spokojot će go smesti
ta i toj
na edno mesto
da se skrasi.
 
 
03
 
SKITAČ  VREMENSKI
 
Disađite gi zede
Nadežite vo dnite idni
Tamu gi stavi
Ad azdisan javna
I trgna
Vo gallop strašen
što prav se stori
itaše
bodinaći so mamuzite
vo vremeto
što nego temnina mu se stori
itaše
I fenerite gi paleše
Kapija volšebna baraše
Itaše
I glas ne slušaše
što duša mu korneše
I prekor mu praćaše
što skitač vremenski stana.
 
 
04
 
BEZ VINA VINOVEN
 
Razvratnik go narekoa
Vo zaborav go frlija
I ni zbor poveće za nego ne kažaa
Koga klada
Od podlosti gadosti pravea
Bludnik mislea e
I vinovnik go storija
Velea
So mesecot qubov vodel
Denica za sebe ja sakal
A toj kutriot
Sega skršen čmae
Vo videlinata
Bez vina vinoven
što na mesecot pesni mu peeše
za drugar go imaše
I denica svetla
Za vodilka vo noć ja stavaše
Do sonot da go vodi.
 

05
 
SKOROBOL
 
Skorobolot povtorno se razbudi
Jači i buči
Ete kako suvodolica zbesnata
Korneći i noseći
Se što će i dojde na patot
Na bregot
Kade mramorot caruva
Mačenik so pesna od zurlite
Besot go miri
Ta videte gi sega
Mačenik i skorobolot
Druška si pravat
Ridišta se tresat
Neznaeš
Dal e toa
Glasot na zurlite
Ili
Jadot na skorobolot.
 
 
06
 
 I PAK
 
Zastana i vremeto
Ne da gi oplakuva ovie grešnici
što ete taka
vezden vo boga se kolnat
se izmori i toa
od vrvežot večen
a ovoj rod
i pak
Kud svoj ne smenil
Ta samo krvoj svoi lei
Vo nepovrat idi
No nekago
i što i dveste
i petstotini leta će minat
i pak
istoto će bidi.
 
 
07
 
 EON
 
Zarem se ušte ne se izmorivte
Vie vremenski minuvači
Na ova parče zemja
Barajši go
Ovde onde
Nasekade   EONOT
Znam deka e tuka
Vnatre
Vo sebe
Vo tebe
Go nosime ušte od rađawe
Napravetegi site dela dobri
I ete
Ste go našle
Ste go stignale
Ste vlegle vo  EONOT
Skrasete se na svoite mesta
I počnete da rabotite
će ve najdi
će ve vnesi
I ponese
Praveći ve del od sebe.
 
 
08
 
 ZORA
 
Puštija zorata da  zazori
I belinata da svetni
Denot da go odraboti svoeto
I noćta na počinka da odi
Puštija i raduvajse
Kako što se raduva slavejot
Pozdravuvajki ja so pesna milozvučna
Puštija neka svetni
Kako što svetat očite
Gledajki go toa do sebe
I okolu sebe
Neka nošta zamine
I so sebe neka ja ponese
Seta taga što ete taka se sobrala
Ta neka ja čuva nekade kraj sebe
Obvitkana so temnina
Neka ostane tamu
I nikogaš belina ne vidi.
 
 
09
 
 NOĆEN VIEŽ
 
Vie noćta crna
Vie i rie
Nebare zverka raneta e
Rasvrlajći ja temninata
Na site strani
Saka i taa
Da ja pokrie bolkata
Na ova dete
Vie i saka
Da rika tolku silno
I go zaduši plačot
Vie i moli veter lut
Neka ne nosi
Neka ne go zasejuva plačot
No i bolkata daleku
Moćna e taa
Da go prekrie
I pričuva
Ili možebi će go čuva večno
Vo pazuvite svoi.
 
 
10
 
 ZRNO PESOK
 
Ušte edna dalga
Neka udri vo bregot
Pretvoraći go vo sitna pesok
Neka udri
Kako što udira životot
Pretvoraći gi denovite
Vo masa bezlična
Kopirana
Od včera
Ili beše zavšera
No zrnoto pesok e srećnik
Nekoj namernik
će go zemi
zalepeno na ispotenata koža
noseći go daleku
vo novi avanturi.
 
 
11
 
 
MARKOVA STERNA
 
I večerva
Kako včera
Ili zavčera
Sedam
Na ovaa ladna stena
I
Samo ja slušam
Markovata sterna
Koja vrie
I klokoti čekaći
Dušmanski da rikne
So aždajski glas
Ta pole širno da poplavi
I kurban da zeme
Na oltar da prinese
što so vek vekovi
nedaruvan e.
 
 
12
 
 PREMNOGU PREMALKU
 
Premnogu
E dolga ovaa neizvesnost
Premnogu
Se teški ovie časovi na isčekuvawe
Premnogu
Se bolni sećavawata
Premalku
E mačna bezličnosta
Zošto
Premalku
Bea časovite na sreća
Ili možebi
Migovite na radost
No sepak
Premalku
će bidat zborovite
I
Premnogu
će bidat solzite
za da se dočeka
za da se vidi
za da se doživee
sekoj nareden mig.
 
 
13
 
TAGA I RADOST
 
Dobra večer
Tago
Pokojznae koj pat
Povtorno ti posakuvam
Dobravečer
I dodeka
Noćta ne obzema obajcata
čustvuvam
deka zaedno
kako samoilovi vojnici
gordo će se isprečime
pred site noćni premrežija
i so mugrite rani
Na radosta
i posakame dobredojde.
 
 
14
 
 PROROČICA
 
Sednat skrsnoze na iramčeto
So šati raznobojni izvezano
Sednat
i so pogled vpien
Vo starica belokosa
Koja zanesena i vo trans
Gi povikuva dušite nemirni
Koi lutaat vo prostorot
Da proreknat sudbina idna na bitie
A tie
Luti i besni od lutaweto večno
Samo nesreći idni neslučeni navestuvaat
A so toa uteha ne davaat
Ta dodeka sedam na iramčevto
Mislam
Zer samo taga će ni proreknuvaat
Najdobro e da rečeme
Taka trebalo da bidi.
 
 
15
 
SIRAK
 
Rožba vo lulka spie
Leunka so son borba vodi
Svetlina od fener živurka
I senki tri stvara
Koj sega sudba će pravat
Senka prva prst stavi
Na čelo nevino
I blagoslov dari
Sal dobrina i milost
Vo dni idni go sledat
Vtora senka so raka
Po gradi mina
I zbor prorekna
Qzbov od srce mu blika
Darba od race mu teče
Treat
So kleta usta
što kobnik vo noćta bila
nesreći bolki tagi
dari podari
I sirak go stori
Po bespaća da luta
So vreme borba da vodi
Pod tuđi strei
Sreća da bara
I dobro bilo
što petel utro viknal
I senki izbrkal
Ta koj znae ušte što
Vo pisanie će se klalo.
 
 
16
 
NA GRADOT OD  SRCETO MOE
 
Zastanat na cvetnava poqana
Te gledam i miluvam
Zaedno so kvečerinata
Gradu moj
Te gledam kako toniš
Molčeškum gi pališ fenerite
Baraći gi mlečnite peperutki
Svoja igra da zaigraat
Sokaci temni i pravlivi
Kaldrmosani so siv mramor
Za čekori teški i tupi spremaš
Ulici širni
Na srećnici im  dariš
I vo parkovi mali
Srca vqubeni im pališ
Te gledam kako molčiš
Po reka što ti duša deli
Nesreći puštaš
I na more pozdravi praćaš
Prikazni stari
Na vrvovi od planina dari
Da zboruvaat šumno
So vetreto noćno
Znam
Umoren si od zboruvawe
Odi i ti na počinka
Utre
Koga den bleskav će svetne
Povtorno će peeš
Povtorno novi prikazni će stvoriš.
 
 
 17
 
 ŽELBA PREKUOKEANSKA
 
Zemija gajdata Tanase
Zasviri kako što znaeš samo ti
Zasviri edna naša
Ta belkim dušava će zazdravi
Misli so orli će pratam
Vo dedovi kraišta
Neka letaat zaedno
Po ridovi i dolovi
Neka tie barem gi doprat
Voda izvorska na usta neka stavat
Petel vo mugri slušnat
I laveš na pci dedini neka ne gi plaši
Laat tie taka
Stravot volčji što go sobrale go brkaat
Sviri Tanase
Veše i mirisot na kačamakot go mirisam
Pitata pod vršnik ja gledam
Sviri i gledaj  čudo Tanase
Noze što so bolka okovani se
Od postela stanuvaat
Oro teško da zaigraat
Vapaj od grlo što izletuva
Pesna će stvori
Sviri sviri Tanase
Sviri i ne prekinuvaj
Sviri dodeka duša sila ima.
 
 
18
 
DEN MIGOVEN ILI DEN VEKOVEN
  
Izmoren
So seta taga ponesena vo dušata
So siod čemer i jad vo srceto
So seta srdba stegnata vo tupanicata
Sednuvam pokraj tolku prikažuvan od luđe
Patalnici i stradalnici ili bea krivoverci
I što ušte ne
Sednuvam pokraj čudesniot izvor na sreća
Radost život
Sednuvam ne da baram  sreća radost život
Zošto znam deka toa ne se bara
Toa se dobiva
Ne poklonuva ne podaruva
Zatoa od izvorot
Od negovata voda što velat čudesna e
će posakam da blikne i rikne i poteče
ne kako potok ili reka
tuku kako lava razulavena
što nosi i korni
I so svojata sila da gi odnese
Da gi izbriše i izgori
Site loši spomeni
Site loši zborovi
Site loši dejania
I neka go ostavi samo srešniot den
Pa makar toj sega trael i mig
Neka bide den migoven
A ne kako ovoj den vekoven
I koga še projde ili dojde
Den migoven
Povtorno će sedam na izvorot
Togaš nema da baram od izvorot sreća radost
Nema da go baram den migoven ili vekoven
će sedam  gledam i čekam
će čekam zošto sum samotnik
će čekam i gledam koga povtorno će blikne.
 
 
 19
 
 STARECOT
 
Breme od vreme od damnina
Mi ti ponel starecov
Na plećite široki
No sega veće nemoćni
Duša mi ti ispolnil
So čemer i jadovi
Na oko matno solzi bliknale
No ne potekle
Velat stramota bilo
Pusto domaćin da plače
Grlo a sega će vikne
Očaj go stegnalo
Pa sega na spila saka da se kači
Barem na gora druška negova
Mnogu da i kaže
A noć i den malku e
No neka
Goro moja sestro
I toa e dosta.
 
 
 20
 
TUTUNARI
 
Ušte vo mugrite
Opeklo pustiweto
Misliš mozokot će ti go sprži
Peče i pot na čelo vadi
Od grešnici
Ili bea patalnici
što bog taka gi daril
sal gorčiwa na niva da zbirat
sal gorčini na nizi da redat
sal gorčini da kalapat
za na gradi da lepat
no sudba takva im bila
so zora rana
od slados son se delat
na pleći svoi
rizi stari klavaat
i čekor po drum puštaat
Ta koga petel ranobudec
So pesna budi
Tie veše rosa utriska
Na dlanki im se lizga
i gorčini smetiwaat.
 
 



DENOVI EDEN PO EDEN MINAT
DUŠA BRANOVI SE VEZDEN JA ZAPLISKAAT
A SPILI
NEUMORNI  STANUVAAT
I SO ŠEPOT MOLAT
NOVI PRIKAZNI I NOVI SKAZNI DA IM RASKAŽAM

 
 
 22
 
TEMNINA NA NEBOTO
 
Zgasnaa site zvezdi ete ovde
Na ova malo mesto
i noćta izbega
i temnina zamina
Zgasnaa begaći panično od quwata
Zgasnaa  molčeškum
i samo ovaa siva bezličnost ja ostavija
Zgasnaa so temninata na neboto
Zaminaa so prviot zrak što sila impodari
Popusto veterot go molam
Barem trepet vo siviloto da stvori
što iskra še se pretvori
 
no tamu tainstven glas šepoti nosi
no ovde beznadežno go čekam
 
bi viknal tamu vo temninata na neboto
gmotevica da se stori
i oblaci da rastera
Popusto
Sila nemam.
 
 

23

POSAKAV
 
Posakav koga pticata odeše na jug
Barem edna mojaželba da ponese
Na jugot topol da ja odnese
i od studenilo da ja zaštiti
 
Posakav koga rosata sitno roseše
Edna solza moja da zemi
Vo kapka nežna da ja pretvori
i za spomen da ja začuva
 
Posakav koga veterot niz dolina itaše
Eden zbor da mu dadam
Vo vitel go stori
i vo duša bura da pravi
 
Posakuvav no denovite izminuvaa
Posakuvav no noćite doađaa
Posakuvav postojano
Posakuvav sekogaš.
 
 
 
24
 
 
OVA LI
 
Ova li vreme
što vo ludost go pretvorivme
ova li vreme
što od normalnoto go otrgnavme
ova li vreme
civilizacija go narekovme
 
 
toa beše
samo mora noćna koja mine
toa beše
samo košmar eden koj ne vide
toa beše
i danokot svoj go zede
 
Toa beše
Vo ova vreme
Toa beše
što ednaš će mine
i ova vreme
Vo nepovrat će zamine.
 
 
25
 
NOĆEN EP
 
Ete tokmu sega
Vo crnava temnina
Ja poglednav malata svetlina
Svetlina što i na svodot bleskaše
Znam
Toa beše mladata mesečina
Vo časot migoven me pogali
Elan za ep da stvoram mi dade
 
Ep
Od izvor duševen da izvira
Ep
So spomeni od mladosta da se sozdava
 
Ep
što vo migovi osameni će go pišuvam
site detski vragolii
kako dela junački da gi opeam.
 
 
 
26
 
 
KRISTAL
 
Koga so sništata šetav po praznite noći
Vo peštera osamena sedeše prorokot
Eden son mi prati kako aber
Da dojdam kaj nego vo peštera temna
Pobrzav no ne premnogu so nadeš
Neznam zošto
No ete nešto skeptik stanav možebi zatoa
Dobravečer rekov
Ovde vremeto ne go meram odgovori tivko
Ovde vremeto ne go čekam
Toa e so mene
Pogledni tamu na postulatot toj
Kade svetlina sjajna blika
Tamu e kristalot tvoj
Zemigo kristalot zelen i gospodar negov bidi
Koga odgovor od nego će baraš
Tišinata će ti ja pokaži
Tamu će go najdeš
No vnimavaj
Lošite misli vo ponor frligi i zaboravigi
Zlo nosi i zloben stanuva
Zemigi i ponesigo bogatstva  ne baraj od nego
Zemigo i srcata čistigi na grešnicite mnogubrojni
Zemigo i ostavija sega mojata tišina
Neka povtorno zacaruva.
 
 
 
27

KOGA
 
Koga utroto go povika
Ovoj čovek tažen
Misleše deka toa barem tagata će mu ja ponese
 
Koga utroto go povika
Nadeš gaeše
Deka barem vo zorata nasmevkata će ja razlee
 
I toa dojde
I toa projde
Ne sakaše da ponese i malku tovar
Reče dolg bil denot
Poln so neizvesnost
Ta možebi do kvečerinata će se izmori
Ne mu ostana ništo drugo
Na čovekov tažen
Povtorno noćta da ja ima za drugar.
 
 
 
28
 
 
KAŽI MI
 
Kažimi večerva
Dali i angelite sakaš slugi da ti bidat
Kažimi samo večerva
Dali i bogovite od olimp na poklon da idat
Kažimi
No sebe ne lažise
 
Kažimi na polnoć
Kolku mesečinata da ja nateram da sveti
Kažimi do polnoć
Kolku veterot da go molam tivko da pee
Kažimi
No sebe ne lažise
 
Kažimi vo utrinata
Kolku buri nemirni da smiram
Kažimi do utrinata
Kolku oblaci temni da obelam
Kažimi
No sebe ne lažise
 
Kažimi
Zošto evego denot dojde
Kažimi
Pladninata znam će projde
Kažimi
No sebe ne lažise.
 
 
29
 
 
DOJDOV POVTORNO
 
Eve povtorno solzo moja
Vo tvoite nežni pregratki
Ne sum tažen denes
Da te teram da potečeš
 
Eveme
So spomenot što ti go nosam
A ti odluči dali će otideš
Na dlankive kade te čekam
 
Bidi žeška
Da gi stopliš dopirite ladni
Bidi brza
Da te vidi dlankata
 
Eveme povtorno solzo moja
Uteha od tebe da pobaram
Znam po bespaća će trgnam
Znam so nepoznato će se boram.
 
 
 
30
 
MOLČI TIŠINO
 
Začekoriv vo nepoznatoto
Barajći go ednaš poznatoto
No i tamu ne vidov ništo
Poznato
I ne izgledaše mnogu nepoznato
Samo sivo
Temno
Da da molči tišino
Ne go branuvaj toa što go baram
Bidi barem ti molčeliva
Toa e tuka nekade okolu
Stutkano vo nekoj zbor
što znam ne e volčeben
ne e magičen
no ne e i beznačaen
molči molči tišino
da go slušnam barem nego vo buicava
neznam kako će go prepoznaam
neznam kako će go vidam
možebi će bide glasen kako grmotevica
možebi će bide tivok kako potok esenski
molči moilči tišino
molči ovde vo moeto nepoznato
I bidi tuka vo blizina
Bidi koga će te pobaram
No sega molči
Eveja doađa rekata brza
Otkornala gramadi
Molči da te slušne pogromot
Molči da te vidi buicata.
 
 
31
 
VEČNOST
 
Moja malečka zvezdo
Te kanam vo večnosta
Kade sega spijam
Te kanam sega sonot da mi go doneseš
Te vikam nemirot da mi go odneseš
 
Moja sjajna zvezdo
Eveja temninata tuka okolu nas
Blesni kako što znaeš samo ti
Odnesija vo ponorot večen
Neka ostane tamu
 
Moja mala zvezdo
Evego veterot tivok treperi sega
Ne saka pred tebe silen da bidi
Nesakja zlostornik da go narečeš
Silata za buri ja čuva
 
Te kanam vo večnosta večna da bideš
Te vikam večno da qubiš
Puštigo zrakot i dopir go stori
Eve večen će bide.
 
 
 
32
 
 SEGA
 
Te sonuvav sekoja noć
I son mi beše
Vo dalečinata me vodeše
I sonot mi go sakaše
 
Te posakuvav sekogaš
I želba mi beše
Samotijata vo nepovrat ja brkaše
I pesnite gi slušaše
 
Te opejuvav den i noć
Vo muza te pretvoriv
Vo damar te smestiv
Ne da čmaeš kako vinovnik
Ne da molčiš kako vinovnik
Tuku buri vo krfta da stvaraš
 
Sega moja muzo
Zborovi potrošiv
Knigata ja izgubiv
I vremeto samo prazno go gledam.
 
 
 
33
 
ZRAK
 
Go zaprašav osamenikot
Zošto samo tažno go gleda sonceto
A toj bez da se zavrti
Nesimnuvajći go pogledot od visočinite
Samo tivko progovori
Koe poveće ličeše na vapaj za pomoš
Go zagubiv zrakot
što me vodeše vo temninata
neznam možebi i sonceto mi go ukrade
ta zatoa postojano gledam
ne molbi mu praćam
tuku čekam koga so utroto igrata će ja počnat
od pazuvi mu go zemam
moj e zrakot svetol
no ova utro bezobrazno mi izbega
sonot mi go ostavi
čekam
čekam i će čekam postojano
se dodeka ne go vratam zrakot moj.
 
 
 
34
 
 
ROZOV SVET
 
Rozov svet kako utrata rani sozdadov
So sništa go obikoliv
Vo želbi go smestiv
I sega so voshit go gledam
 
Nekoj reče prazen e
Popusto go čuvaš
i najmaliot bran na veterot može da ti go urne
Zarem ne gledaš deka e kula od karti
Ne treperi postojano
će go izgubiš zasekogaš
 
možebi ima pravo
no toa e moj svet
možebi nema pravo
no ova e moj svet
rozov
nekoi go narekoa siv
monoton
no sepak e moj.
 
 
35
 
 MNOGUMINA
 
Mnogumina kažaa
I preraskažuvaa
Deka očite se ogledalo na dušata
No malkumina znaea
Deka pesnite se vistinata na dušata
 
Zborovi
Se nižat eden do drug
Stihovi se stvaraat
Vistini se kažuvaat
 
časovi minat
godini pominuvaat
hartija se troši
no duša neumorna e
 
pee
vo prolet so slavejot
vo leto so veterot
vo esen so lisjata posledni
vo zima so noćite beli
 
pee
I solzite vo zborovi gi pravi
Pee
I zborovite vo pesni gi zbira
Pee
Se do sudniot čas.
 
 
36
 
MISLATA ZASTANA
 
So site branovi te pobarav
So sekoja kapka te ponesov
Ne te ostavam na bregot
Ne te davam na veterot
Ne me slušaš što zboruvam
Od usnite samo pregoruvam
So sekoj zbor će opevam
So sekoj stih će te vozdignuvam
Nema da kažam deka sum poet
Povtorno pesnava za tebe ja tvoram
Povtorno zborot za tebe će go okovam
Prangi od solzi će napravam
Samo toa veće mi ostana
Ovde mislata zastana.
 
 
37
 
 
ZALUDNO
 
Zaludno beše samo sni da se nosat
Zaludno i haotično
Nered donesoa
Možebi poveće na iluzija ličat
Možebi
No prazninata e golema
Bezdnata e dlaboka
I sega povtorno mislam deka iluzijata
Moćna li će bide
Sila li će ima
Preku bezdnata mosta da izgradi
Pateka da postavi
Za vrveš da bide
Ili zaludno e
Ili neka teče iluzijata.
 
 
38
 
 
DETE NA SONCETO
 
Nežno i tivko
So pogled qubomoren go gledam zrakot utrinski
Kako te miluva
Posakav i jas da stanam
Dete na sonceto
Koe nemirno vo utrinite će skita
 
Se plašam da te dopram
Stanav samo kapka rosna
Koja može da ispari od žeštinata
Begam panično vo temninata
Kade osojot caruva
 
Pogledot go vperuvam
Ete toj barem čednosta da ja sobira
Hrana da mi bide
Pogledot go prašuvam
Prikazni da mi raskaže
I pateki novi da stvori.
 
 
39
 
SO SEKOJA SOLZA
 
So sekoja solza što ja kradam
Znam pobogat sum
Vo ordava na tažni minuvači
Nekoi veće gledam nemaat sila
Nekoj veli nema smisla
Nekoj znae deka ne se vredni
No gi kradam solzive
Možat da me narečat bezdušnik
Gi kradam i na dušata i gi davam
Taa da mi gi čuva
Koga će bidam povtorno mnogu tažen
Solzite će go zemam za uteha da mi bidat.
 
  
40
 
SAM I OSAMEN
 
Sam i osamen so časovi se boram
Samotijata tuka da ja ostavam
 
Sam i osamen so časovi gledam
Kako jata ptici itaat nekade daleku
Nekade kade novi gnezda će svijat
 
Sam i osamen so časovi slušam
Kako tivkiot tropot romor stanuva
Buka nepodnosliva e
Koja jači jači dlaboko vo utrobata
 
Sam i osamen osanuvam
Krstopatot da go najdam
 
Sam i osamen
Nemirot mira ne dava
Da ne bidam sam i osamen.
 
 
 OD KADE LI DOLAŽAT OVIE ZBOROVI
ME PRAŠA EDNA STENA
NEZNAM REKOV
NO SPILITE DRUGI NE DADOA
DA PRAŠA POVTORNO TUKU SITE VO EDEN GLAS VIKNAA
RASKAŽUVAJ UŠTE
RASKAŽUVAJ DOLGO DOLGO

 
 
 


42
  
TAMU KAJ VRUTOKA
 
Tamu kaj vrutoka
Tamu kade samo klkokot se slušaše
I šumorot utroto go budeše
 
Tamu
Sega duša nemirna klokoti
So jadovi i nemiri ispolneta
 
Tamu sega kletvite
Utroto go budat
Lelekot neboto go para
 
Tamu kaj vrutoka
Kade i celuvkata beše žeška
Sega e ladna
 
Tamu kaj vrutoka
Ostanaa samo spomenite
Jadovi denes novi da stvorat
 
Tamu kaj vrutoka
Veće noga česna nema da zgazni
Vo dni idni što veše prokolnati se.



 

Bosanski jezik: "Čuvaj rode jezik, iznad svega, u njem živi, umiri za njega." (Salihaga, Preporod 1901.)

Coded in Central European Windows-1250

Nazad na prethodnu stranicu Nazad na vrh Naprijed na sljedecu stranicu

(music-via del campo)

©Copyright by ORBUS Belgium®
Any copying or reproduction without permission is strictly prohibited
Page Construction:22/04/2004 - Last modified: 21/04/2016