|
Ogledalo
Evrope na kraju dvadesetog vijeka.
"Srebrnica zaštićena zona", civilizacijska sramota!
Rezultat četničkog orgijanja pred očima svijeta.
(op.Čavkić)
Prva iskra ljudstva u liku čovjeka
iz zemlje čudesa
Inspirisan bolom nastalim tokom i nakon rata u Bosni devedesetih
godina, mladi kosmopolita iz Srbije i autor knjige PRIVATIZACIJA
U SRBIJI, Mr Dragoljub Todorović je jedan od rijetkih
u Srbiji koji je shvatio greške svog naroda i isti napisao pjesmu
"Bošnjačkim Srcima", jer je ove godine bio spriječen da Bošnjačkim
porodicama izjavi svoje duboko saučešće u Srebrenici. Pisano srcem,
mladi Dragoljub je bez obzira na sve, u pjesmi spomenuo one koji su nam
ukrali mir, i napominjući da su ti isti, njemu, učinili grijeh i naveli
da misli da na prostorima Srbije nema perspektive za mlade i
kosmopolite.
-
Daleko je voljena Bosna
-
Zbirka - Izbeglica-Izbjeglica
|
BOŠNJAČKIM SRCIMA...
Golim rukama srce su Vam vadili,
želju za životom crnom kapom gasili,
sve da hoće gore biti ne može.
U ovoj noći, čistoj, mekanoj, umiljatoj,
ja poznam opet taj vaš svet,
sad je taj svet na nebu,
i iznova večan je.
U devedesetim bez srca i ponosa,
i ponovo oni bez srca i ponosa,
plašili su se vašeg srca nebeskog,
i prošarano oblačnim zavijutcima,
jer vaša velika duša boravila je na zemlji,
a to nije smela...
Bili ste deca bez igračaka,
veliki pljusak leti, zar se i to dešava,
verujući u Boga,
i svom snagom u ljubav,
na ovom opasnom dunjaluku,
vaša duša je bila prepreka.
A ja...
Sam sa sobom i Vama,
hiljadu puta snivam, hiljadu bisera govorim,
poštujući vaša zemaljska stradanja,
diveći se vašim nepreglednim visinama,
znam,
samo vam se duša na Ahiret preselila.
I ja opet sam,
živeći s puškama i krvnicima
koji su vas poslali gore,
znam,
tuđ sam, a ipak Vaš.
A Vi,
svake noći mi šaljete anđele,
na zemlji su vam ostale velike želje,
jer i ja sam poprimio Vašu klicu stradanja,
Bošnjačka srca željna radovanja.
U ogledalu ste iza mene,
a ispred svih nas
kad vera dotakne ljubav,
kad stradanja povrede nadanja,
kad Drinom se rasipa glas...
Svaki mir zaboravlja žrtve,
svaka žrtva se samo retko seti.
A ja, Bošnjaci moji,
ostao sam bez duše i sna,
moju dušu ubi puška četnička koja ubi Vas,
a ja Bošnjaci moji,
cele ću godine žaliti,
što sam bio sprečen
da pozdravim Vaše duše u Srebrenici.
Ja već sada s vama lutam rajom,
ja već sada vidim neka draga lica,
ja i sada plačem i kad se smejem,
ja sam mrtav, al' još svetom lutam,
ja sam opet sam,
sa Vama il' bez Vas.
Teci suzo i Drinu pomuti,
duni vetre, Sava nek' se peni,
a ti Bože - čuvaj Bošnjake...
Mr Dragoljub Todorović
juli 2004. godine
|
